Још увијек није завршено фамозно „бројање“ и резултати Општих избора, иако је прошло мјесец дана од гласања, а режим већ показује какве су му намјере да се обрачуна са свим политичким противницима, похапси све слободне и неконтролисане људе због наводне клевете, ако покушају говорити истину, заведе оштру страховладу те заврше процес потпуног претварања у европску Сјеверну Кореју, по угледу на узора Ким Џонг Уна.

То се мора спријечити, и сигуран сам да им због снажног отпора то неће поћи за руком, али се треба искрено и снажно борити без страха и апатије, и нема разлога да се клоне духом, што режим жели да постигне уводећи народ у потпуну летаргију.

Многи су се угледали на режимску патку да опозициони посланици не треба да прихвате мандате, јер је њихов циљ да нас потпуно угуше, да престане сваки отпор, да се предамо и да све поклопе. Избори јесу покрадени, и не треба пристати на насиље и крађу, али се треба борити да се она докаже а кривци кад-тад казне, институционално и ванинституционално, нер предаха. Уколико опозициони посланици, који су добили подршку народа, не прихвате  мандате, ЦИК БИХ ће их дати неким другим, јер је тако правило и закон, а режим би то искористио да има све делегате и у Дому народа Парламента БиХ и Вијећу народа Републике Српске, а на тај начин и све кључеве у земљи да се без њих ништа не може 4 године и сви би били њихови таоци.

Да се нису борили храбро и искрено, али и волонтерски без било какве накнаде, одборници Клуба за правду и ред у Скупштини града Требиња, не би за 2 године народ нас препознао и добили 70% више гласова, са 2450 на 4100 гласова. Такође Листа не би направила овакав резултат да се нисам борио у Народној скупштини Републике Српске на свакој сједници, без задршке и стајања, некада остајао и сам, јер повлачење и узмицање није наш манир.

Режим би одахнуо да не уђемо у Народу скупштину Републике Српске, што показују њихови иступи у јавности, писање Фактора и других медија, јер не знају како да се са нама изборе, а ако би остали и без посланичког мандата, који осим у јавности и нема неку значај, постали би глинени голубови које би угушили у тајности.

Народна скупштина Републике Српске је једино мјесто гдје им се може пружити отпор и чути глас народа који могу сви да чују, и зато сматрам да нема разлога и да није паметно не прихватите мандате и напустити Скупштину, како појединци предлажу у јавности.

Детаљније у видео прилогу…

Небојша Вукановић