Радикал међ требињским СНСД-овцима, одборник Игор Вујовић звани Сес, поново јавно провоцира коалиционе партнере, друга Ћапу и требињске социјалисте. Другови на власти, која се суштински готово није промијенила од 1980. до 2021. године, пажљиво већ 41 годину одржавају мали парк и руже посађене у облику броја 88, које симболишу број година живота маршала и друга Тита.
У свом високо академском, сада већ и јасно препознатљивом стилу, друг Сес је бираним ријечима описао како је често са уживањем наводњавао руже и парк вршећи малу нужду, те позвао другове да ускоро организују и нову велику акцију ђубрења Титових ружа! Није прошло пуно времена, Сес је кренуо са ријечи на дјела. Много је лакше испуштати фекалије у виртуелном свијету него у стварности, контаминирати интернет и друштвене мреже, па је Сес убрзо и обавио виртуелну велику нужду, све са сликом друга Тита и поруком за комунисте.
Несташни Друг Сес често својим иступима искаче из колосјека као да није свјестан гдје се налази. Био је мали па се можда не сјећа, или је свјесно због личног интереса, посла и функције заборавио како је предсједнику његове Партије смрдио тамјан и како се хвалио да не слави славу, уз поруку да они што славе треба иду СДС а не код њега.
Може бити да је Сес политички подјељена личност, у души четник и ултранационалиста који је ставио петокраку на главу, ушао у Комитет и узео црвену партијску књижицу због посла и привилегија, али ипак би требао да поведе рачуна. Не само да својим иступима изазиве варнице између идеолошке браће подјељене у двије идеолошки идентичне црвене Партије, СНСД и СПС, већ примитивизмом контаминира јавни простор и као одборник шаље лошу поруку младима.
Ово није први пут да друг Сес Вујовић јавно провоцира коалиционе партнере социјалисте. Тако је прошле године, непосредно пред локалне изборе, непримјерено псовао мртвог оца другу Ћапи, предсједнику Градског одбора Социјалистичке партије у Требињу. Ћапа је лани некако истрпио ниске ударце и несташлуке колеге Сеса, јер је и он као млади и несташни скојевац из КПЈ и СКОЈ-а кратко био прешао у радикале војводе Воје Шешеља, па се вратио на праву страну чим су се црвени и Партија вратили на власт. Питање је хоће ли сада моћи да се суздржи и истрпи нападе са леђа, јер се удари на друга Тита много теже трпе од напада на породицу, код оних правовјерних и провјерених чланова Партије.
Питање је зашто ћуте Ћапа и социјалисти, али и зашто ћути друг Лука, ген-сек Партије који је обновио плочу и петокраку у свом селу Загора, поносан што су његови основали први одбор и Комитет Комунистичке партије за Јужну Херцеговину на Требињским брдима, након чега је дошло до чувених лијевих скретања и братоубилачког страдања недужних српских домаћина, Драшковића, Драпића, Ковача, Краљевића…
Друг Тито обично је тачка спајања, а само понекад, кад неки млади, неискусни и недовољно упућени чланови Партије и Комитета попут друга Сеса мало искоче, дође до трзавица и варница, али све ће се брзо смирити и доћи на своје мјесто, јер интереси, послови, функције и тендери брзо и лако помире лажне комунисте, јер кад би се Тито вратио и видио шта се догађа сигурно би рекао би да су они „кулаци“ и „домаћини“ које је побио по доласку на власт били скромни подвижници какви су његови потомци и насљедници, дјеца комунизма.
Небојша Вукановић
