Послије само неколико дана, јуче су се у Београду, по ко зна који пут у посљедње вријеме, поново састали предсједник Србије Александар Вучић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Иако се и јавности покушава представити да су причали о ћирилици, отвореном Балкану и ауто-путевима, јасно је да су објаве у јавности само параван, а да је једина тема састанка била искључиво криза коју је изазвао Инцко пред одлазак, очекивања од Шмита и спашавање Додика.

Очигледно је да је Милорад јако уплашен и несигуран, а очито је да му Вучић поново прискаче у помоћ, пружа сламку спаса и покушава да га извуче из кризе тешке ситуације, у коју је сам упао својим иступима, непримјереним девијантним понашањем, провокацијама и сталним подизањем тензија. Вучић је прво позвао све на заједнички састанак и покушао опозицију да гурне у загрљај Додику и тако га ојача, потом је послао патријарха у Добој како би појачао притисак, те пружио максималну јавну и медијску подршку, која пуно значи Додику.

Вучић је јако близак са Нијемцима, и врло вјероватно да је Додику пренио своја сазнања и очекивања до којих је дошао, те му предложио шта би било најмудрије да уради и дао начине изласка из кризе. Вучић би морао знати да Додик својом хазардерском, анационалном и погубном политиком води Републику Српску до ивице амбиса, да нас разара економски, привредно, демографски, институционално и морално, да је он једини узрок и кривац тешке ситуације у којој се налазимо. Додик није Република Српска, а свака подршка њему је на штету Српске и њеног народа јер се само продужава и продубљује агонија.

Паметније би било Додику да о ћирилици разговара са Човићем него са Вучићем, и пита што нема конститутивности српског народа, писма и језика у кантонима гдје је ХДЗ БиХ на власти? Оба писма у Републици Српској и БиХ су равноправна у Уставу, а закон који се предлаже за усвајање у Народној скупштини Србије и Републике Српске 15. 9. на некав „Дан националног јединства“ је само једна у низу популистичких мјера које имају за циљ манипулацију народом.

Нама треба закон о поријеклу имовине, ефикасној борби против корупције, јачању привреде, образовања, већем запошљавању и заустављању исељавања, јер су то кључни проблеми, а ако постанемо ријетко насељена и расељена пустиња, попут Грахова, Гламоча Љубиња, Улога или Калиновика данас, џаба нам одбрана ћирилице, јер ако нема народа који ће да пише и чита!

На крају питање за Додика и Вучића шта се догодило са чувеном Декларацијом о опстанку српског народа, чије су усвајање бомбастично најављивали 2017. и 2018. године, због чега је нису написали и послали у парламент Србије и Републике Српске на усвајање? Нису ваљда странци све стопирали и ставили вето? И кључно питање – ко је одговоран па смо данас у таквој кризи да пишемо о угрожености народа.

Небојша Вукановић