Корак по корак, коцкица по коцкица, и полако се склапа екипа и мозаик, спремно дочекујемо расписивање избора на јесен и кампању која ће вјерујем бити врела, узбудљива и напорна. Кључна ствар су људи, и поносан сам што сам окупио сјајну екипу младих људи и интелектуалаца који се никада нису бавили политиком, од Миње, Сергеја, Млађа, Вука, Милоша до Мирослава,  Велибора, Заге и сада већ препознатљиве екипе у Требињу, јер само нови, неукаљани и млади људи добрих намјера могу донијети промјене. Убјеђен сам да ће За правду и ред – листа Небојше Вукановића бити највеће изненађење на Општим изборима и имати одличан резултат, јер смо истинска авангарда коју народ тражи, ако успијемо да организујемо мрежу посматрача-волонтера који ће одбранити гласове и вољу народа.

Пуно коментара изазвао, порука и релација на мрежама изазвао је долазак градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковић, који је, морам признати, и мене изненадио, који је био један од стотињак гостију које сам срдачно дочекао. У Бијељини је гост био градоначелник Љубиша Петровић, у Зворнику и Металу Јелена, и сви који дођу на трибину или отварање на коју су позвани сви грађани биће топло дочекани, а да је на отварање дошао и Владо Ђајић, дочекао би га срдачно и угостио, као и све остале госте, јер тако раде прави домаћини.

За разлику од већине, као што прихватам сваку добронамјерну критику и коригујем ствари, тако сам и Драшку прво у 4 ока, а касније и јавно рекао шта сматрам да је погрешно и шта ће нашкодити опозицији, што и даље мислим, и надам се да ће неке ствари коригивати. Прије свега због Јелене и њене побједе за предсједника Српске, важно је да Драшко искрено и снажно стане иза њене кандидатуре, буде онај стари, и да упркос неким несугласицама буде сложна опозиција ако желимо до побједе и ослобођења заробљених инстируција у октобру.

Данима не стигнем већ једном да једем, истовремено сам и возач, и секретарица, секретар и техничко лице, пишем блог, снимам, обилазим терен и градим мрежу људи без икаквих ресурса, што захтјева ненормалну енергију и одрицање на ивици издржљивости, јер мала групица људи без икаквих леђа и ресурса треба да парира великим који имају јавна предузећа, хиљаде уцијењених људи, милионе и неограничене ресурсе. Ако неко зна и може боље, слободно нека покуша, радо би направио предах и кратак одмор од сталне свакодневне борбе за режимом која не престаје ни на тренутак годинама, умјесто што глуме пуританце за тастатуром.

Детаљнији осврт у видео прилогу ..

Небојша Вукановић