И овог првог маја, као и много година уназад, радници у Републици Српској и БиХ немају шта да славе, јер је положај радника тежак, не поштују се њихова права и Закон о раду. Плате су ниске, многи послодавци и приватници не исплаћују ни законом прописани минималац и топли оброк, а често се не плаћају прековремени сати и не омогући кориштење годишњег одмора.

Један од сјајних примјера часног послодавца који поштује своје раднике је Мишо Аћимовић, власник фирме Леопластик из Требиња.

Да је више послодаваца попут доброг Миша, за кога његови радници само имају ријечи хвале. Да не буде да увијек само нападам и критикујем послодавце јер кулуче раднике и њихова права, погледајте видео прилог о Мишу Аћимовићу и положају радника у Српској данас.

Однос према радницима је често некоректан, о чему свједочи и пензионер из Бањалуке, бивши радник Космоса, од кога је директор Вјештица затражио да врати кључ за поправке, вриједан неколико марака, који је задужио за рад давне 1998. године, прије 23 године, те нешто скупљи продужни кабал. Јавна предузећа се пустоше, директори склапају штетне уговоре и извлаче милионе, све се систематски разара јер су држава и институције заробљене, а онда се од радника тражи да враћају безвриједни кључ и тако се беспотребно понижавају.

Положај радника се мора поправити, ако не желимо да сви одавде оду и остану пусти крајеви. Неопходно је ослобађање заробљених институција, праведан рад инспекција и контролних органа, повећање минималне и просјечне плате, положаја и услова рада радника, те лустрација, уклањање Ранке Мишић, Гњатића, Белензаде и осталих метузалема, лажних вођа синдиката, а у стварности марионета у рукама власти који продају интересе радника за своје синекуре и личне интересе.