palpal

Брука и срамота – мрвице за борце

Тихи сукоб и нетрепељивост између демобилисаних бораца Требињске бригаде и Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, окупљених у Градској борачкој организацији Требиња, и градских власти оличених у градоначелнику Мирку Ћурићу, нажалост се осјетио и јуче током обиљежавања Дана Требињске бригаде.

Из поштовања према демобилисаним борцима и борачкој популацији нисам желио јуче писати о новом срамном односу и понижењу бораца, али је велика брука и срамота за цијели град, не само за власт, што ни празник није могао проћи без јавног показивања презира и срамног односа градских власти према борцима.

Од скоро 31 милион градског буџета у 2021. години борцима свакако припадају само мрвице, али је несхватљиво да град Требиње од огромног буџета и силних новаца које бахати властродршци свакодневно троше није био у стању да купи неколико боца сока и пива, како би се демобилисани борци освјежили након помена и полагања цвијећа на сунцу.

Понижавајуће да град Требиње, као домаћин, није био у стању да обезбиједи пристојну мезу и пиће за борце након помена, да нису били у стању купити неку гајбу пива и мало сокова, већ су борце дочекали са пар боца домаће брље, ракије и неколико чачкалица.

Наравно да ништа није случајно јер Ћурић, али и његов ментор Лука Петровић, желе и на овај начин да пошаљу јасну поруку борцима, да су на маргинама и посљедња рупа на свирали приоритета локалних моћника и градских власти. Борци су огорчени, али због достојанства и угледа не желе да јавно реагују већ чекају погодних прилику да у лице поново кажу градским оцима шта мисле о њиховом срамном односу и понашању, те чињеници да ни послије неколико година нису испунили обећање о запошљавању бораца, што је и узрок свих проблема и неспоразума.

Како сију тако ће и пожњети. Не могу ни замислити како нам се смију у Дубровнику на шта смо спали, јер свака част ХВИДРИ, Дубровнику и Хрватској како уважавају своје борце, за разлику од наших дезертера на власти.

Срамота је цијелог града и друштва да 3000 бораца који су гинули и 4 године бранили град не могу достојанствено један дан у години обиљежити Дан Требињске бригаде али ваљда се ствари промјене и све дође на своје, вјероватно оног дана кад дезертери, ратни профитери и кукавице буду на зачељу, потоњи, а не први, заузимали мјесто у друштву и власти које и заслужују.

 

Небојша Вукановић