Данас сам са Загом Граховац и Миланом Никчевић  био у Вишеграду, на обиљежавању дана борца и почетка Првог српског устанка, а цијели дан стижу позиви и поруке људи који се питају да ли сам добро, јер читају у режимским порталоидима да сам „разлупао“ службено ауто. Невјероватно колико се болесници труде и не бирају средства, покушавају да нађу било шта да ме покушају оцрнити у јавности, уплашени реакцијама народа и расту популарности Листе за правду и ред.

На шкоди нема ни најмање огреботине, и наравно да нисам судар нити сам угрозио ученике и пјешаке, како пишу режимски медији, нити сам ударио „поред пута“ већ грудву залеђеног снијега која се налазила на путу.

Јуче ујутро око 8 часова, тачно код радара на изласку из Невесиња према Гацку, прешао сам преко залеђене грудве снијега, која се налазила на средини траке, вјероватно пала са неког камиона непосредно прије него сам наишао. Ауто „Шкода октавија“ је доста ниско, ниже у односу на „волва“, а залеђена грудва преко које сам прешао је пробила хладњак климе и цријево, у подвозју.

Одмах сам позвао генералног секретара Народне скупштине Републике Српске Босанчића и питао да ли да на лицу мјеста поправим хладњак и цријево о свом трошку, или да позовем полицију, а он ми је рекао да је правило да полиција уради увиђај, и да возило шлеп-службом, која је бесплатна, пошаљем у „шкодин“ сервис у Бањалуци, јер је каско осигуран, а тамо се возило одржава од његове куповине 2016. године.

Полиција је извршила увиђај, фотографисала лице мјеста, грудву и ауто које сам паркирао поред пута да би се нормално одвијао саобраћај, вршила моје алкотестирање, наравно да нисам имао алкохола у крви, и утврдила да су Невесиње-путеви одговорни јер не одржавају пут и нису уклонили санте залеђеног леда са пута. На санту сам налетио тачно код радара гдје је ограничење 50 км/х, и наравно да у том тренутку нисам брзо возио, иако морам признати да често журим и брже возим.

Хиљаде разних функционера режима возе службена возила, троше милионе, али ником не запада ништа за око осим „шкоде октавије“ старе 8 година и која је прешла 350 000 километара, коју је добио Клуб за правду и ред, и у коју сипамо гориво са рачуна Клуба, а не на терет Народне скупштине Републике Српске. Морам признати да је ауто одлично, много је лакше све стићи кад се има возач, а јуче сам управљао возилом јер је након 15 дана свакодневних путовања Чаки имао један слободан дан. Шаренца је Служба обавјестила шта се догодило па је накитио у магновењу текст за Фактор који су радо пренијели Лукина Херцег телевизија, Драшков Бањалука 24 и други режимски медији, као да се догодило не знам шта.

Сваку казну платим, и наравно није проблем да платим поправку хладњака и цријева, који се не би пробушио да у Херцеговини нису овакви путеви, посебно у зимским условима, да се путеви чисте, одржавају и посипају агрегатном како треба, а кад ми наредни пут негдје пукне гума мораћу сам да се пријавим да режимске удворице не би изазивале панику. Као што ревносно прате мене у корак, режимским удворицима би било паметније да испрате гдје нестају десетине милиона марака из буџета, јавних предузећа и установа сваки дан, лако ћемо за послован хладњак и цријево на возилу које кошта око 15 000 марака.

Небојша Вукановић