Какви год резултати били, шта год да се деси након 19.00 (а дешава се свашта), 2. октобар је једини дан у години у ком се власт плаши обичног човјека. То је једини дан кад они клече пред нама, зову нас, моле да изађемо на изборе, нуде новац.

Цијели дан стрепе онако како обичан човјек стрепи већ од 15. у мјесецу јер не зна како ће преживјети до краја мјесеца.

Пребројавају нас као што студент генерације пребројава одбијенице на конкурсима. Зову нас и моле за глас онако како остатак године ми молимо њих, за посао, за стипендију, чак и за пријем код љекара.

Језа их обузима пред високом излазношћу онако како и нас обузима пред полицама у маркетима и на бензинским пумпама. Изборни дан је велики тријумф малог човјека. То је дан кад имамо невјероватну моћ и невјероватну СЛОБОДУ. Зато, узмимо од тог дана све што нам нуде. И гласајмо по свом. Јер, ако тај дан искористимо како треба, десиће се још нешто.

Неће спавати као што не спавају родитељи који су дјецу испратили у свијет, као студенти који не знају гдје ће сутра са дипломом и као чланови партије који су приморани да се брукају на сваком кораку зарад њиховог богаћења .Ето, зато је њима толико битан тај ваш глас који се вама чини неважан. Битан је јер може коначно окренути ствари у корист обичног човјека. У памет се! Пет до 12 је!

Бојан Милићевић, кандидат за посланика у Народној Скупштини Републике Српске у ИЈ9