Церемонија и представа коју су синоћ извели челни људи Независних новина, дијелећи шапом и капом бесмислене награде за (без)личност године, представља добро замаскирану пародију која исмијава накарадно друштво и карикатуре које се налазе на врху система. Да се нису шпрдали са манифестацијом и награђеним, не би синоћ награде подијелили анонимусима и медиокритетима који сносе одговорност за ужасно стање у држави.

О првонаграђеној унуци ђеда Пеја сувишно је трошити ријечи, а вјероватно је награду добила за нестанак Робних резерви, Фармаленда и више банака, које су доживјеле крах током њеног мандата, као и цијели јавни сектор. Побратим из Блајбуршке коалиције, млади ХДЗ-ов министар неправде Јосип Грубеша, награђен је вјероватно јер Суд и Тужилаштво БиХ нису процесуирали предмете „Вила“, „Бобар и Банка Српске“ и остале велике афере, и јње су готово сви тужиоци и судије умијешани у корупционашке афере. Урођену патолошку мржњу према Србима, додатно утврђену на католичким свеучилиштима, Грубешајњ исказао пригодним обраћањем у коме није желио поменути домаћине и Републику Српску.

Универзални допунски министар Ален Шеранић је рекордер по броју ресора које је промијенио за мало више од пола године. Од маја до децембра био је министра науке и технологије, потом министар просвјете и културе, а ускоро је министар здравља, па је вјероватно награђен за брзо протрчавање кроз Владу и њене ресоре.

Братски односи и пословна сарадња Додика и Фахра-Шћепа Радончића  крунисани су наградом за анонимуса године СББ-овом федералном министру (не)рада Веску Дрљачи, за кога нису чули ни добри познаваоци прилика у БиХ. Побратимство са ХДЗ-ом и Блајбуршком коалицијом крунисано је додјелом награде за новинара године Зорану Крешићу, новинару Вечерњег листа.

Пуно је емоција на заједничкој фотографији Додика и Валентина Инцка, а међусобни погледи и осмјеси говоре о годинама обострано плодоносне сарадње, испреплетане спиновима и договореним игрицама у којим Инцко тобоже критикује Додика, а он тражи укидање ОХР-а и одлазак високог представника, са којим често вечера и угодно ћаска.

На крају, да су уредници и челни људи Независних новина било бар мало објективни и слободни и доношењу одлуке, без имало размишљања и конкуренције личност године био би Давор Драгичевић, отац убијеног Давида који скоро годину дана тражи правду за свог сина, откривање и кажњавање убица које штите управо награђене безличности вијека. Правда за Давида!

Небојша Вукановић