И док је Милорад Додик разговарао са турским предсједником Реџепом Таипом Ердоганом, поздравивши га поново братски са мерхаба ефендијо и браћо турски аскери, његов мандатар Зоран Тегелтија дошао је и сјео на канабе пред Бакира Изетбеговића. Бакир је толико понизио повозите и послушне СНСД-овце да је пред Тегелтију истакао ратну заставу БиХ, поред барјака СДА и Босне и Херцеговине, а мандатар се снисходљиво смијуљио пред камерама као да сједи на тути. Шта им ради Бакир, свака му част! Гдје је сада Декларација СДА, референдум, одцјепљење, смјене кадрова …
Донедавно велике србене и патриоте, које су водиле кампању против опозиционх „издајника“, „бакироваца“ и „потурица“ са слагоном „Под заставом Српске“, тврдили су да ниједан састанак неће у Сарајеву одржати без српске тробојке, али после само пар мјесеци сада клече пред ратном заставом Армије БиХ и зеленим барјаком Исламске заједнице БиХ са звјездом и полумјесецом!?
Шта би са великим патриотама, какви су ово велики заокрети!? И док за 19 неразвијених општина у Српској, које заузимају скоро четвртину територије, дају 19 000 марака, за Исламски центар у Добоју Додик даје 100 000, јер ваљда сада после избора хоџе мање арлаучу. Нисам сигуран, требало би провјерити, ал вјерујем да су и без гаћа, понизно и погнуте главе, дошли на сећију пред Бакира, пољубили му руку и заставу Армије БиХ, за НАТО и све уступке спремни, само да их Бакир прими, докопају се власти, фотеља и Савјета министара БиХ.
Само се питам гдје сад несташе и што заћуташе све оне силне патриоте, србенде, част и бруке отаџбине, што су ме годинама пљували, нападали и питали јесам ли се осунетио у Сарајеву?
Али нека, тако и треба, јефтиним малим мишевима и јесте мјесто у рупи.
Небојша Вукановић
