Батагон је угашен, операција пљачке Алумине и Републике Српске преко оф-шор зона је на срећу пропала, а иза свега су остали само неплаћени дугови и неиспуњена велика обећања. Мјесецима сам указивао на паклени план, покушаје велике пљачке и прања прљавог новца домаћих тајкуна и политичара, а кључни тренутак одлуке догодио се када сам сам тајно, без ичијег знања, отишао у Цуг и упао у осиње гнијездо како би на лицу мјеста оголио велику превару.
Прије коначне пропасти Батагона прво је пропао и затворен хотел Бистрица, касније хотел Бар на Јахорини, кога је купио и уништио фамозни Батагон и контраверзни Далибор Матић, који је био главни истурени пијун у цијелој причи.
Операција „Батагон“ и тајна операција када сам отишао до Цуга и изненада упао у просторије фирме преко које су домаћи тајкуни и политичари покушали опљачкати Алумину и преостале природне ресурсе Српске је нешто на што сам посебно поносан, јер да није Влада одустала од Уговора под притиском јавности, сада би у Зворнику неколико хиљада радника остало без посла, као у хотелу „Бистрица“ који су опустошили не испунивши ниједну обавезу из Уговора.
Прије одласка у Швајцарску мјесецима сам у Народној скупштини Српске и јавности говорио о шеми велике преваре и упозоравао на погубне последице ако се преко оф-шор компаније опере прљави новац домаћих тајкуна и криминалаца. Гашење Батагона и неплаћени рачуни које су оставили показују какав је велики и добар посао одрађен за општеу ствар и добро. Морам јавно признати да сам мало донекле разочаран јер ми се никада нико од радника Алумине, Фабрике глинице Бирач и повезаних фирми није јавио и позвао, рекао бар хвала што сам се борио и изборио за њихову егзистенцију, јер није лако банути сам у осиње гнјездо у туђој држави и помутити Мафији посао и комбинације од 43 милиона марака.
Не значи мени ништа хвала нити сам ја ризиковао и ратовао са опасним људима због неког личног интереса, ал ипак треба показати пошртвање за неке ствари.
Небојша Вукановић
