Ђорђе Вучинић и ја данас смо потписали и послали Апелацију Уставном суду Републике Српске на Одлуку Регулаторне комисије Републике Српске о новом тарифном поступку, поскупљењу струје и новом тарифном моделу, који је ступио на снагу 1.1.2023. године. Сматрамо да је поскупљење струје и тзв „блок тарифа“ незаконита, и очекујемо да Уставни суд Републике Српске уважи наше аргументе. Велико хвала адвокату из Бијељине Горану С. Василићу који нам је помогао у састављању Апелације, а надам се да ће бити успјеха као у предмету „Тарана“, када је Врховни суд Републике Српске уважио наше аргументе и поништио пресуде Основног и Окружног суда у Требињу. Прочитајте Апелацију коју смо упутили данас Уставном суду Републике Српске.
Дана: 11.1.2023.године
УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Сходно одредбама члана 4, став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске по којој свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости, те у складу са чланом 39. којим се прописује шта иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости треба да садржи, Небојша Вукановић ул. Вожда Карађорђа 54, и Ђорђе Вучинић ул. Билећки пут 2 оба из Требиња, подносе овом суду :
ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ОЦЈЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ
ПОДНОСИЛАЦ ИНИЦИЈАТИВЕ :
Небојша Вукановић син Анђелка, из Требиња рођен дана 10.01.1979. године у Требињу, адреса Вожда Карађорђа број 54, град Требиње, чији је ЈМБ 1001979……
Ђорђе Вучинић син Мира из Требиња рођен дана 01.04.1999. године у Требињу, адреса Билећки пут 2, град Требиње, чији је ЈМБ 01049……
НАЗИВ ОПШТЕГ АКТА:
– Одлука Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број 01-421-25/22/Р-443 од 15.12.2022.године,
– Одлука Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.године.
ОЗНАКА ОДРЕДБЕ:
– Став I II IV и V Одлуке Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број 01-421-25/22/Р-443 од 15.12.2022.године,
– Став I II IV и V Одлуке Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.године.
НАЗИВ И БРОЈ СЛУЖБЕНОГ ГЛАСИЛА У КОЈЕМ ЈЕ ОБЈАВЉЕН: Према одредбама става VI обје Одлуке су објављене у Службеном гласнику Републике Српске број 125/2022 od 16.12.2022.godine и на интернет страницама Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске https://reers.ba/wp-content/uploads/2022/12/Odluka-o-utvrdjivanju-tarifnih-stavova-za-korisnike-distributivnih-sistema-u-Republici-Srpskoj-decembar-2022.-godine-latinica.pdf i https://reers.ba/wp-content/uploads/2022/12/Odluka-o-tarifnim-stavovima-za-javno-snabdijevanje-elektricnom-energijom-u-Republici-Srpsoj-decembar-2022.-godine-latinica.pdf
РАЗЛОЗИ НА КОЈИМА СЕ ИНИЦИЈАТИВА ЗАСНИВА:
Одлуком Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.године, утврђени су тарифни ставови за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској за преносиву и дистрибутивну мрежу ради обрачуна и фактурисања услуге коришћења дистрибутивне мреже ради накнаде трошкова те пренесених трошкова кориштења преносне мреже.
Овом Одлуком је само утврђено да “укупан годишњи регулаторни потребан приход оператора дистрибутивних система у Републици Српској за период 2023-2025. годину износи 223.976.863 КМ, који заједно са трошковима коришћења преносне мреже који се преносе на операторе дистрибутивног система по основу преузимања електричне енергије из преносне мреже, у складу са тарифама Државне регулаторне комисије за електричну енергију (у даЉем тексту: ДЕРК), у износу од 63.241.149 КМ, даје укупан потребан приход за одређивање тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској од 287.218.012 КМ” па је на основу наведено г одлучено да се кроз тарифне ставове из става I ове Одлуке у крајњем повећа накнада крајњих корисника електричне енергије које ће кроз рачуне плаћати грађани Републике Српске.
Након ове Одлуке на истој сједници Регулаторне комисије од 15.12.2022.године донесена је и Одлука Регулаторне комисије о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.године.
Наведеном Одлуком у ставу I одобрена је цијена енергије за јавно снабдијевање крајњих купаца електричне енергије према захтјеву јавног снабдјевача Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ Матично предузеће, а.д. Требиње, у износу од 0,0643 КМ/кWh за набавку електричне енергије (ранија цијена је 0,0570 КМ/кWh) да би ставом II ове Одлуке уведена тзв. “блок” тарифа па је основу цијене енергије из тачке I ове Одлуке и тарифних ставова за коришћење дистрибутивне мреже (из претходне Одлуке), уважавајући начело постепености промјена, утврђено је да се примјењују различити (по потрошњи) тарифни ставови за јавно снабдијевање електричном енергијом по категоријама потрошње и групама купаца до 500 кWh од 501-1500 кWh и преко 1501 кWh.
Ова Одлука је такође донесена на захтјев за одобрење тарифних ставова за јавно снабдијевање крајњих купаца, привредног друштва Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ Матично предузеће, а.д. Требиње који је је цијену набавке електричне енергије утврдио у вриједности једнакој регулисаној цијени производње електричне енергије на прагу електрана које имају обавезу пружања јавне услуге производње за потребе купаца у јавном снабдијевању и која износи 0,0643 КМ/кWh.
Даље из образложења наведене Одлуке произилази да је супротно члану 72. (5 и 6) Закона о електричној енергији Републике Српске (Сл. гласник Републике Српске, бр. 68/2020) није у захтијеваној цијени набавке електричне енергије приказао дио набављен на тржишту (у смислу оправдања разлога за поскупљење кWh) али је Регулаторна комисија “с обзиром на евидентне поремећаје на тржишту електричне енергије и чињеницу да набавка дијела електричне енергије на тржишту није могла обезбиједити повољнију цијену за крајње купце у јавном снабдијевању” (контрадикција од управо непознатх података које подносилац захтјева није доставио), те да овако захтијевана цијена набавке електричне енергије за јавно снабдијевање представља повећање од 13% у односу на претходно примјењивану, Регулаторна комисија је, у циљу избјегавања тарифних шокова и заштите купаца, прихватила захтјев подносиоца и одобрила захтијевану цијену од 0,0643 КМ/кWh.
Јасно се има закључити да осим што поступак доношења није законити што је у надлежности и оцјени управног спора пред другим судом, Одлуке које су ступиле на снагу нису у складу са законом и Уставом Републике Српске. Уколико је познато да Република Српска више производи струје него што троши те да исту електричну енергију продаје даље на међународном тржишту онда оваквим Одлукама Регулаторна комисија производи додатне вишкове електричне енергије, да би угрожавањем права на дом увођењем тарифа до 500 kWh (фактичким условљавањем на смањење потрошње струје) произвео додатне вишкове како би остварио ванредне приходе на спољнотрговинском тржишту и профитирао на ограничењима које на домаћем тржишту уводи.
Начело законитости прописано Уставом Републике Српске представља једно од основних уставних начела и директно је повезано са начелом владавине права, које утврђује да је Репувлика Српска заснована на владавини права. Посљедица оваквих уставних одређења је да су органи власти везани Уставом и законом, како у погледу нормативних, тако и других овлашћења и подразумијева да се подзаконски прописи доносе на основу нормативно утврђеног овлашћења доносиоца акта. Према Уставу, генерално овлашћење за доношење прописа (за извршавање закона) има Влада, а органи управе, локална самоуправа или друго правно лице, када су на то, по одређеним питањима, овлашћени законом. Другим ријечима, закон мора бити основ за доношење подзаконских аката и обухвата само оно што произилази из законске норме, а њом није изричито уређено. У поступку оцјене сагласности таквог прописа са Уставом и законом испитује се да ли га је донио овлашћени орган, затим да ли је доносилац имао законско овлашћење за његово доношење (правни основ), да ли пропис по својој садржини, циљу и обиму одговара оним оквирима којие му је одредио закон и да ли је донијет по поступку прописаном законом.
Сада полазећи од тога, законодавац је донио Закон о електричној енергији којим су између осталог уређени услови и начин њиховог обављања ради квалитетног и сигурног снабдијевања крајњих купаца енергијом, начин организовања и управљања тржиштем електричне енергије као и друга питања од значаја за енергетику, послове у области енергетике утврђене законом, обавља Регулаторна комија. У оквиру јавних овлашћења Регулаторна комисија за енергетику, поред осталог, утврђује методологије за утврђивање регулаторно дозвољеног прихода дистрибутивних система и цијена, рокова и услова за коришћење преносних и дистрибутивних система електричне енергије.
Међутим, у поступку утврђивања регулаторно дозвољеног цијена, регулатор може признати само оправдане трошкове, узимајући у обзир укупне трошкове у преносном и дистрибутивном систему, разлоге који су условили висину утврђених трошкова као и у којим случајевима ће Регулаторна комисија вршити корекцију енергетских количина које се односе на трошкове коришћења преносне мреже.
Обавеза снабдјевача да закључи уговор са крајњим купцем прописана је одредбама члана 71 и 78 Закона, уз утврђење шта обавезно садржи и др.
По мишљењу подносилаца иницијативе Регулаторна комисија је прихватила неоправдан неутемељен и необразложен захтјев који није прецизирао шта се сматра под потребним приходима корисника дистрибутивних система и на шта се они конкретно имају потрошити ако се законито прикупљају (одредница трошкови коришћења преносне мреже који се преносе на операторе дистрибутивног система због преузимања електричне енергије из преносне мрежеу складу са тарифама ДЕРК-а није довољно образложење) дакле који трошак и у чему се он огледа који треба тек да настане, да капитал стечен повећањем тарифних ставова буде уложен у трошкове који ће наступити или тек наступају, што (трошак неодређен и неодредив у моменту доношења Одлуке) представља неуставан и незаконит терет грађана Републике Српске. Другим ријечима, регулаторна основа средстава била би увећана прије него су трошкови настали, односно трошак би се признао прије његовог настанка, на који начин се нарушава принцип „једнаке вриједности узајамних давања“, из одредбе члана 15. Закона о облигационим односима. Управо и из истог начела није уставна и законита одлука којом се мањи потрошачи штите у односу на веће потрошаче.
У погледу тзв. “блок” тарифе односно Одлуке Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.године потрошаче електричне енергије на мјесечном нивоу ограничава на исту цијену као и прије доношења спорне Одлуке уколико потроше до 500kWh мјесечно док ће потрошачи који више троше од 501-1500kWh и преко 1.501kWh плаћати цијену која је унутар групе потрошње већа уколико се више троши. Ово није једнако према свим грађаним Републике Српске а нарочито није једнако у односу на привредне субјекте који имају уставне гаранције слободног привређивања и без којих грађани Републике Српске немају приступачно задовољење животних потреба за робама и услугама.
Уставом Републике Српске у поглављу III, о економском и социјалном уређењу у члану 50. одређује се да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору, те даље Уставом гарантује слобода предузетништва и то наводећи изузетке којима се може ограничити. Спорна Одлука је несагласна са чланом 52. Устава Републике Српске, који дефинише слободно предузетништво и да се оно може само законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи. Наведене Одлуке крше и слободу привређивања јер су привредници натјерани да троше мање смањују потрошњу електричне енергије што ће довести до несагледивих посљедица на тржишту Републике Српске.
Дискриминаторски постављен принцип фаворизације појединца односно постављањем принципа повлашћеног положаја мањег потрошача у односу на оног ко више или знатно више троши није ни смисао Закона о електричној енергији Републике Српске нити таква овлашчења Регулаторна комисија има на основу закона.
Законом о заштити потрошача Републике Српске поглављем VIII прописане су услуге од општег економског интереса а чланом 46. да је (1) Услуга од општег економског интереса (у даљем тексту: економска услуга) је услуга снабдијевања: електричном енергијом, … од којих се одређене услуге пружају посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе или орган на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса. Ставом (2) истог члана прописано је да пружање економске услуге потрошачу заснива се на уговорном односу између потрошача и трговца и (3) да трговац који пружа економску услугу обавезан је да омогући потрошачу коришћење економске услуге под једнаким условима, без дискриминације. За повреде ових одредби законодавац је предвидио и прекршајну норму у одредбама члана 143. става 1. тачке з) па је прописао да ће се трговац казнити новчаном казном од 3.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај ако з) пружа јавну услугу, а не омогући потрошачу коришћење јавне услуге под једнаким условима, без дискриминације (члан 46. став 3).
У том контексту треба тумачити и одредбе члана 13. истог Закона који у ставу (11) прописује да је трговцу забрањена дискриминација било којег потрошача, … условљавањем продаје производа, или пружањем услуга продајом других производа или пружањем других услуга. Условљавање продаје на начин како то чини спорна Одлука а у контексту тзв. уштеда нису у равноправном положају исти купци који више потроше не зато што желе неки посебан комодитет него из простог разлога што више грађана може слободно да живи у једном простору (вишечлане породице) који ће имати већу потрошњу од појединца који сам живи и логично има мању потрошњу.
Ако су основни циљеви Закона о електричној енергији Републике Српске прописани у члану 2. да обезбиједе сигурно снабдијевање електричном енергијом купаца по дефинисаним стандардима квалитета, заштита права и интереса корисника мреже, те ако је чланом 3. дефинисано да се закон заснива на начелима недискриминације, правичности, транспарентности, тржишне конкуренције, слободе кретања робе и слободе пружања услуга, заштите права крајњих купаца, јавног интереса а чланом 111. прописан појам и права енергетски заштићеног купца, како је могуће да оспоравана Одлука опстане и остане а да не буде проглашена незаконитом и неуставном када крши основне принципе закона, начела и Уставом загарантована права грађана Републике Српске.
Уговори које су грађани почетком 2021.године да закључују са снабдјевачима електричном енергијом не предвиђају спорну “блок” тарифу нити је иста предвиђена законом у погледу уговора који се закључује нити је у овлашћењима Регулаторне комисије да на овакав начин проводи овлашчења из члана 28 и 29. Закона о електричној енергији Републике Српске, јер није спорно да Реегулаторна комисија има право да доноси тарифни систем за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже, доноси тарифни систем за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже,утврђује тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система (члан 28. ставови 5 и 6), али није овлашћена да ствара ван овлашћења подјелу, категоризацију тарифних ставова или блок тарифу. Фактички умјесто на једнак приступ под истим условима, грађани који више потроше биће “кажњени” већом цијеном по kWh утрошене електричне енергије у односу на оне који потроше до 500kWh мјесечно.
Дакле, у конкретном регулатор је одлуку требао да донесе на основу законског овлашћења и у границама овлашћења садржаних у закону и садржи тачно одређене дјелове који имају своје упориште у закон на начин који не дира у уставно загарантована права грађана.
НОРМАТИВНО-ПРАВНИ ОКВИР
Општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом (Сл. гласник Републике Српске, бр. 13/2022, у даљем тексту: Општи услови) уређују се односи на електроенергетском тржишту у Републици Српској између оператера дистрибутивног система (у даљем тексту: ОДС), снабдјевача, произвођача електричне енергије и крајњих купаца електричне енергије, као и услови и начин прикључења електроенергетских објеката корисника система на дистрибутивни систем.
Чланом 7. ставом 1. тачка ђ) прописано је да крајњи купац има право на приступ дистрибутивном систему на недискриминирајући начин, чланом 9. ставом 1. је прописано да је ОДС дужан и обавезан: б) омогућити приступ и коришћење дистрибутивног система на транспарентан и недискриминирајући начин, у складу са законом, ж) обезбиједити испоруку електричне енергије и услуге корисницима система у складу са законом, прописима Регулаторне комисије, техничким прописима и стандардима и закљученим уговорима, чланом 79. (1) прописано је да je снабдјевач дужан наплату по основу утрошене електричне енергије вршити под једнаким условима у погледу начина плаћања, каматне политике, одложног плаћања и слично.
Законом о електричној енергији Републике Српске (Сл. гласник Републике Српске, бр. 68/2020)
Члан 1
Овим законом уређују се циљеви и начин остваривања електроенергетске политике, услови и начин обављања електроенергетских дјелатности, надлежности Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске у сектору електричне енергије, начин функционисања и развоја тржишта електричне енергије, права и обавезе учесника на тржишту, надзор над тржиштем, заштита купаца електричне енергије, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за уређивање електроенергетске области.
Циљеви
Члан 2
Основни циљеви овог закона су:
1) обезбјеђење сигурног снабдијевања електричном енергијом купаца по дефинисаним стандардима квалитета,
2) обезбјеђење сигурног, поузданог и ефикасног рада, одржавања и развоја дистрибутивног система електричне енергије и пружање прописаног квалитета услуга дистрибуције електричне енергије,
3) ефикасна регулација електроенергетских дјелатности,
4) заштита права и интереса корисника мреже, укључујући право приступа мрежи, сигурност и квалитет снабдијевања и доступност електричне енергије…
Начела
Члан 3
Овај закон се заснива на начелима недискриминације, правичности, транспарентности, тржишне конкуренције, слободе кретања робе и слободе пружања услуга, заштите права крајњих купаца, јавног интереса и заштите животне средине, те слободе избора снабдјевача električnom energijom.
Јавна услуга
Члан 12
(1) Електроенергетском субјекту који обавља дјелатности из члана 9. став 2. т. 1) и 3) може се одредити обавеза пружања јавне услуге по регулисаним условима, која ће обезбиједити сигурност снабдијевања, а која се може односити на редовност, квалитет и цијену услуге, те услове у вези са енергетском ефикасношћу и коришћењем енергије из обновљивих извора.
(3) Обавеза пружања јавне услуге из става 1. овог члана јасно је дефинисана, транспарентна, недискриминаторска, провјерљива, временски ограничена, при чему се поступком одређивања обавезе пружања јавне услуге гарантује равноправност електроенергетских субјеката у пружању јавних услуга и не утиче на отвореност тржишта, те се свим електроенергетским субјектима гарантује равноправност приступа купцима под истим условима у складу са овим законом.
(4) Електроенергетски субјекти, који дјелатности обављају као јавну услугу на начин прописан овим законом, дужни су да обезбиједе:
3) примјену разумних, лако и јасно упоредивих, јавних и недискриминаторских цијена одређених у складу са овим законом,
Члан 14
(1) Електроенергетски субјект који обавља једну или више електроенергетских дјелатности или који поред тих електроенергетских дјелатности обавља и друге електроенергетске дјелатности, као и друге дјелатности које се у смислу овог закона не сматрају електроенергетским, дужан је да с циљем избјегавања дискриминације, међусобног субвенционисања и поремећаја конкуренције, у својим рачуноводственим интерним обрачунима:
Регулаторна комисија
Члан 26
Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је регулаторно тијело које регулише и врши надзор над тржиштем електричне енергије на принципима непристрасности, транспарентности, правичности, недискриминације, ефикасне конкуренције, независности и заштите свих учесника на тржишту електричне енергије.
Циљеви рада Регулаторне комисије
Члан 27
У извршавању послова из своје надлежности, утврђених овим законом, Регулаторна комисија предузима мјере и активности којима се доприноси остваривању сљедећих циљева:
1) подстицање конкурентности и обезбјеђење услова за функционисање тржишта електричне енергије у сарадњи са надлежним регулаторним тијелима у БиХ и Енергетској заједници,
2) развој и интегрисање тржишта електричне енергије у регионално тржиште електричне енергије,
3) обезбјеђење стабилног, транспарентног и недискриминаторског регулаторног оквира,
4) подстицање ефикасног функционисања електроенергетског система,
5) промовисање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије или у ефикасној когенерацији,
6) уклањање препрека које могу спријечити приступ новим учесницима на тржишту,
7) поштовање стандарда квалитета снабдијевања електричном енергијом,
8) недискриминаторски приступ треће стране дистрибутивној мрежи,
9) подстицање ефикасности, економичности и сигурности у коришћењу електричне енергије,
10) сигурност снабдијевања,
11) спречавање злоупотреба и монополског понашања електроенергетских субјеката,
12) заштита купаца електричне енергије.
Члан 28
Регулаторна комисија има сљедеће надлежности:
4) доноси методологију за утврђивање накнаде за коришћење дистрибутивне мреже (дистрибутивна мрежна тарифа),
5) доноси тарифни систем за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже,
6) утврђује тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система (дистрибутивна мрежна тарифа),
8) доноси методологију за утврђивање тарифних ставова за коришћење затвореног дистрибутивног система,
9) даје сагласност на тарифне ставове за кориснике затворених дистрибутивних система, те у случају неусаглашености са методологијом утврђује прописане тарифне ставове,
10) доноси методологију за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу,
13) доноси методологију за утврђивање цијена јавног снабдијевања,
14) одобрава цијене јавног снабдијевања купаца који имају право на универзалну услугу,
15) доноси методологију за утврђивање цијене резервног снабдијевања, те прати њену примјену,
16) доноси методологију за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије,
17) даје сагласност на цјеновник нестандардних услуга оператера дистрибутивног система,
18) врши надзор над примјеном тарифа, накнада и цијена утврђених у складу са овим законом,
26) обезбјеђује, у сарадњи са другим надлежним тијелима, институционалну заштиту права крајњих купаца, укључујући право на правичан и недискриминаторски третман, на пружање квалитетних услуга и конкуренцију,
40) доноси правила за вођење књиговодствених евиденција ради спровођења одредаба овог закона у вези са раздвајањем рачуна.
Овлашћења Регулаторне комисије
Члан 29
С циљем обављања послова из своје надлежности Регулаторна комисија има овлашћења да:
1) доноси одлуке које су обавезујуће за електроенергетске субјекте,
2) тражи информације од електроенергетских субјеката неопходне за вршење својих надлежности, укључујући образложење за свако одбијање приступа треће стране,
3) врши редовно и ванредно надгледање над радом електроенергетских субјеката, укључујући и увид у пословне рачуне и књиговодствене евиденције електроенергетског субјекта,
4) прати и надзире извршавање обавеза електроенергетских субјеката из издатих дозвола,
5) одлучује у споровима у складу са овим законом,
6) изриче примјерене и сразмјерне казне електроенергетским субјектима који не извршавају обавезе из овог закона, издавањем прекршајног налога у складу са законом којим се уређује прекршајна одговорност и вођење прекршајног поступка,
7) сарађује и размјењује податке са агенцијама и организацијама које се баве заштитом конкуренције.
Снабдијевање
Члан 71
(1) Снабдијевање електричном енергијом врши се у складу са овим законом, општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом и уговором који закључују снабдјевач и купац, те другим подзаконским актима донесеним на основу овог закона.
(2) Крајњи купци електричне енергије имају право да слободно бирају свог снабдјевача на тржишту.
(3) Снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом у Републици Српској може да обавља електроенергетски субјект који има одговарајућу дозволу за обављање дјелатности издату од Регулаторне комисије у складу са овим законом, као и снабдјевач који има одговарајућу дозволу издату од других регулаторних комисија у БиХ.
(4) Снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом може да обавља и произвођач који има дозволу за обављање дјелатности снабдијевања и трговине електричном енергијом, у складу са овим законом.
(5) Снабдјевач крајњих купаца електричном енергијом обавља дјелатност снабдијевања у складу са овим законом, подзаконским актима донесеним на основу њега и условима прописаним дозволом за обављање дјелатности.
Јавно снабдијевање
Члан 72
(1) С циљем обезбјеђења универзалне услуге снабдијевања електричном енергијом малих купаца и домаћинстава који нису изабрали снабдјевача на тржишту, Влада, на основу извјештаја из члана 28. став 1. тачка 12) овог закона, доноси одлуку којом одређује јавног снабдјевача.
(2) Универзална услуга коју обавља јавни снабдјевач из става 1. овог члана обавља се као јавна услуга снабдијевања према регулисаним условима оним купцима који имају право на јавно снабдијевање и који слободно изаберу или по аутоматизму користе такав начин снабдијевања, по лако упоредивим, недискриминаторским и транспарентним цијенама.
Енергетски заштићен купац
Члан 111
(1) Енергетски заштићен купац је социјално угрожени крајњи купац из категорије домаћинства коме је овај статус признат по основу стања социјалне потребе.
(2) Надлежни орган јединице локалне самоуправе за област социјалне заштите доноси акт којим утврђује статус енергетски заштићеног купца.
(3) Енергетски заштићени купци снабдијевају се електричном енергијом код јавног снабдјевача.
(4) Надлежни орган из става 2. овог члана који је утврдио статус или промјену статуса енергетски заштићеног купца, дужан је да у року од 15 дана од дана доношења акта о стицању статуса или промјене статуса енергетски заштићеног купца о тој чињеници обавијести крајњег купца, оператера дистрибутивног система и снабдјевача.
(5) Енергетски заштићеним купцем, у смислу овог члана, сматра се и домаћинство чијем члану због здравственог стања обуставом испоруке електричне енергије може бити угрожен живот или здравље, што се доказује на начин прописан Уредбом о условима за стицање статуса енергетски заштићеног купца.
(6) Средства за остваривање права енергетски заштићених купаца обезбјеђују се у буџету Републике Српске или на други начин.
Закон о заштити потрошача у Републици Српској („Сл. гласник РС“, бр. 6/2012, 63/2014, 18/2017 и 90/2021)
Члан 3
Основна права потрошача, у смислу овог закона, су:
а) право на задовољење основних потреба подразумијева доступност најнужнијих производа и услуга, као што су храна, одјећа, обућа, стамбени простор, вода, електрична енергија…
Члан 46
(1) Услуга од општег економског интереса (у даљем тексту: економска услуга) је услуга снабдијевања: електричном енергијом, гасом, топлотном енергијом, водом, услуга одвода отпадних вода, услуга телекомуникација, поштанска услуга, услуга јавног превоза путника у градском, приградском и међуградском саобраћају, услуга аутобуских станица, услуга превоза путника у жељезничком саобраћају, услуга одржавања чистоће и друга јавна услуга прописана законом, од којих се одређене услуге пружају посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе или орган на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса.
(2) Пружање економске услуге потрошачу заснива се на уговорном односу између потрошача и трговца.
(3) Трговац који пружа економску услугу обавезан је да омогући потрошачу коришћење економске услуге под једнаким условима, без дискриминације.
Забрана дискриминације је један од основних принципа на којима почива уставно уређење Републике Српске и као такав прокламован је приликом доношења устава и уграђен у законодавне оквире заједно са другим принципима који су темељ доношења законских и подзаконских аката,те као уставни принцип, мора бити испоштован приликом доношења законских и подзаконских аката.
Забрана дискриминације као општи принцип утрвђена је Законом о забрани дискриминације Босне и Херцеговине и то тако што се дискриминацијом смислу овог закона, сматра свако различито поступање укључујући свако искључивање, ограничавање или давање предности утемељено на стварним или претпостављеним основама према било којем лицу или групи лица и онима који су с њима у родбинској или другој вези на основу њихове расе, боје коже, језика, вјере, етничке припадности, инвалидитет, старосна доб, националног или социјалног поријекла, везе с националном мањином, политичког или другог увјерења, имовног стања, чланства у синдикату или другом удружењу, образовања, друштвеног положаја и спола, сексуалне оријентације, родног идентитета, сполних карактеристика, као и свака друга околност која има за сврху или посљедицу да било којем лицу онемогући или угрожава признавање, уживање или остваривање на равноправној основи, права и слобода у свим областима живота. У заштићена права обухваћена овим Законом нарочито је истакнуто обављања привредне дјелатности, укључујући право о тржишној конкуренцији, односе између предузећа и односе између предузећа и државе, у члану 6, тачка (к), у смислу примјене на поступање свих јавних тијела на нивоу државе, ентитета, кантона и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, опћинских институција и тијела, те правних лица с јавним овлаштењима, као и на поступање свих правних и физичких лица.
Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – одлука УСЈ и 57/1989 и „Сл. гласник РС“, бр. 17/1993, 3/1996, 37/2001 – др. закон, 39/2003 и 74/2004)
Равноправност страна
Члан 11
Стране у облигационом односу су равноправне.
Начело савесности и поштења
Члан 12
У заснивању облигационих односа и остваривању права и обавеза из тих односа стране су дужне да се придржавају начела савесности и поштења.
Забрана злоупотребе права
Члан 13
(1) Забрањено је вршење права из облигационих односа противно циљу због кога је оно законом установљено или признато.
Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја
Члан 14
У заснивању облигационих одпоса стране не могу установљавати права и обавезе којима се за било кога ствара или искоришћава монополски положај на тржишту.
Начело једнаке вредности давања
Члан 15
(1) У заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вредности узајамних давања.
(2) Законом се одређује у којим случајевима нарушавање тога начела повлачи правне последице.
Забрана проузроковања штете
Члан 16
Свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.
Устав Републике Српске
Члан 10.
Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.
Члан 12.
Слобода и лична безбједност човјека су неповредиви. Никоме се не може одузети или ограничити слобода, осим у случајевима и по поступку који су утврђени законом.
Члан 13.
Људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви.
Члан 16.
Свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом. Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на законом заснованом интересу.
Члан 45.
Свако је дужан да се придржава Устава и закона. Свако је дужан да савјесно и одговорно врши повјерену му јавну функцију
Члан 50.
Економско и социјално уређење заснива се на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору.
Члан 53.
Република обезбјеђује заштиту потрошача.
Члан 54.
Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.
Члан 61.
Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом. Финансирање јавних служби врши се преко фондова и буџета, у складу са законом.
Члан 108.
Закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом. Прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
ПРИЈЕДЛОГ:
Сходно наведеном, предлаже се Уставном суду Републике Српске, да на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12) којом се утврђује да став I II IV и V Одлуке Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број 01-421-25/22/Р-443 од 15.12.2022.године, и став I II IV и V Одлуке Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15.12.2022.годин нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о електричној енергији Републике Српске Законом о облигационим односима и Општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом.
Подносиоци иницијативе захтјевају да се евентуално прикупљена средства по основу спорних Одлука врате грађаним односно крајЊим купцима у Републици Српској.
У Требињу,
11.01.2023.године
__________________________
Небојша Вукановић
__________________________
Ђорђе Вучинић
