Колико данас систем у Републици Српској вреднује и поштује одликованог борца славне Војске Републике Српске,а колико систем другог ентитета Федерације БиХ исто тако награђује одликованог борца Армије БиХ. Којим кантаром се код нас мјери тежина пожртвовања медаље мајора Тепића, Милоша Обилића, Гаврила Принципа и других почасних ордења и ленти, а колико код њих вриједи златни Љиљан и друга признања. Заслуге за народ изгледа нису исте.

Подаци из ресорних Министарстава из оба ентитета говоре овако: Право на новчану накнаду на ГОДИШЊЕМ нивоу у Републици Српској има 2551 борац ВРС,и 10.841 члан породице одликованог погинулог борца што износи у просеку око 320 КМ на годишњем нивоу или мјесечно непуних 27 КМ. Одликовани борци Армије БиХ у ентитету Федерација БиХ имају МЈЕСЕЧНУ накнаду у износу 50% од основице, а основица је просјечна плата у Федерацији БиХ за претходну годину.,а тај бенефит данас износи 730 КМ без обзира да ли је борац пензионер,запослен или не запослен. Такође имају право на бесплатну сахрану-џеназу, подизање споменика-нишана , објављивање умрлице у јавним медијима, право на сахрану међу великанима и уз највише почасти.

Значи одликовани борци Војске Републике Српске данас немају ни близу толику накнаду ни на годишњем нивоу што у Федерацији износи на мјесечном а да не причамо о осталим правима пензионисања, лијечења, школовања и друго…
О разлици о правима малољетних бораца тј. дјечаци који су узели пушку и добровољно се прикључили у одбрану са 14,15,16,17 и непуних 18 година живота између два ентитета је евидентна. Ако ништа, у Федералном министарству за питање бораца постоји законска клаузула о правима те популације „добровољац организатор отпора“, док ресорно Министарство и Борачка организација Републике Српске данас на жалост не посједује ни евиденцију колико је данас живих и погинулих малољетних бораца.

Надајући се да ће се неко паметан наћи и позабавити бројкама ове популације доћи ће се до још једне велике спознаје колика се жртва народа и страдање за стварање Републике Српске дала. Ово не пишем да би хвалисао ентитет Федерације, знам ја врло добро да је и тамо присутан јад, туга и чемер али ово су чињенице и подаци.
Док су демобилисани борци Федерације у протеклим временама организовали масовне протесте, блокирали магистралне путеве,палили и рушили кантоналне владе (са пуним правом јер су они те институције и стварали) и борили се и изборили за каква-таква своја права .,а МИ борци ВРС смо упркос чињеници одмах послије завршетка одбрамбено Отаџбинског рата схватајући да смо преварени и остављени и да нам је послата јасна порука тадашњег система ДОК СТЕ ТРЕБАЛИ, ТРЕБАЛИ СТЕ …а то и данас траје, и упркос свој’тој муци и понижењу како протеклих година тако и данас ћутимо и тргујемо сопственим поносом и чашћу за мало личне добити и шићара лижући скуте оним дезертерским мишевима и људском шљаму који се у тим временима на муци и страдању сопственог народа богатио и трговао.

Идемо и машемо партијским заставама по трговима,…на Козари кличемо човјеку који је не тако давно јавно пријетио да ће укинути Борачку организацију ако будемо протестовали, на њихов наговор излазимо на ентитетске линије-границе, машемо им и кличемо а они нас не јебу нас ни за суву шљиву.
Данашња флоскула Српских политичара је:
“ СРБУЈ ПА МАКАР СЛАМУ ЈЕО“. Народ ће сламу а они кавијар, а при том уживајући у свили и кадифи у свом том грађевинском луксузу који се мјери стотинама па и хиљадама квадрата стамбеног простора конзумирајући квалитетан и модеран алкохол а поједини и „одличан“ кокаин из прве руке дилера побратима. Као телетабиси ходају градовима и улицама ове лијепе и Богом дане Републике Српске возећи се у скупоцијеним лимузинама носећи оне педерске ципелице,уске кошуљице и торбице.

Али џаба им све опет немају стила. Само се једно питам…како вас само Бога није страх???На истину ћемо сви једнако ићи ,..у једним ципелама и оним што будемо имали на себи и што смо имали у себи.Како вас није страх што на вашим политичким парти сензацијама трујете неморалом и лажним патриотизмом нашу омладину.
И није ми више жао ни вас браћо моја борци и саборци ако вам је лијепо да Бог да у овој добрини живите до краја живота…,ни вас пензионере не жалим који се макаронима и рижи обрадујете више но дијете киндер јајету,а вас ми интелектуалци посебно није жао што сте дозволили да вам лоши ђаци са купљеном дипломом буду данас руководиоци. Генерално ни овај весели народ више не жалим јер деценијама у назад лоше бира и не зна шта хоће…Џаба нам плодна земља ораница кад у њу сијемо труло сјеме, а здраво сјеме одбацујемо, јер од лошег сјемена нема добра рода на жалост ни порода.
Ни мене ми више није жао….

Александар Сарић, малољетни, одликовани демобилисани борац Војске Републике Српске