Агонија радника Нове Борје АД Теслић не престаје годинама. Плате касне више од три мјесеца, не исплаћују се преко рачуна и у складу са одредбама Закона о раду, примања у коверти су мања од минималца, доприноси се не плаћају годинама а радници немају здравствено осигурање и морају плаћати љекарске прегледа и рецепте. У више наврата сам писао и на сједницама Народне скупштине Републике Српске говорио у проблемима у овом предузећу и злоупотребама директора Стојка Петровића, кадра СНСД-а, апеловао на Владу Српске и институције да заштите фирму од пропасти и интересе преосталих 150 радника, али узалудно јер нико ништа није предузимао па су данас сви запослени послати на принудни одмор.

Директор Стојко Петровић упорно игнорише раднике и њихове захтјеве, као и Влада која је дала огромне милионске подстицаје, кредите и гаранције Петковићу за Нову Борју али и Интерлигнум, другу фирму у његовом власништву која годишње има преко 22 милиона марака прихода са 91 радником док Нова Борја има свега 5 милиона у 2021. години са скоро 150 заполених радника који сада остају без посла.

Услови рада су ужасни, а од некад велике и модерне фабрике у дрвној индустрији, која је била гигант у бившој Југославији и имала више од 1000 радника, остали су олупине и очерупани остаци, старе машине, опрема. На погонима су поломљени прозори, нема гријања а за топли оброк радници у другој смјени добијају, вјеровали или не, само комад сувог хљеба!

Тешко је ријечима описати тешко стање у предузећу и положај очајних радника, који се буквално боре за преживљавање и егзистенцију. Тужно је што су инспектори рада и друге институције нијеме на позиве и дописе радника, што су тако постали отворени саучесници у криминалу и пљачки јер не раде свој посао у скалду са законом и тако подстичу тешко стање које је фирму довело до ивице стечаја.

Шта се догађа у Теслићу и Новој Борји погледајте у разговору са запосленим и видео прилогу..

Током посјете Теслићу обишао сам вилу директора Стојка Петровића, а иако је зима стигла не престају радови на огромном и луксузном здању, у коме је сједиште и фирме Интерлигнум, и за директора нема зиме, а како ће његови радници преживјети очито да се нико пуно не брине.

Небојша Вукановић