Јелена Тривић је вечерас изабрана формално за предсједника Народног фронта, али суштински стварни предсједник и газда ове странке, боље рећи пројекта Службе, је Дејан Слијепчевић, новосадски бизнисмен, поријеклом из Гацка, који је уложио силан новац у овај пројекат.
Слијепчевић је, између осталог, обезбједио станове у Новом Саду и новац за куповину тројице посланика-папака, али и одборника, других прелетача и политичког смећа које је Тривићка окупила око себе, глумећи неку моралну громаду, новац за просторије, кампању, и високе трошкове па је био ред да свог ментора и покровитеља сједне на чело трпезе и именује за кума Странке, а не да јавност замајава глумећи неку финоћу и честитост.
Тривићка је погазила и изневјерила све принципе и моралне норме у које се клела годинама, показала своје право лице, бескруполозне и болесно амбициозне, али веома покварене и неискрене особе која је спремна газити све пред собом да би стигла до циља, без имало емпатије и трунке савјести. Она је највеће разочарење политичке сцене Републике Српске последње двије деценије, која умјесто поштовања и захвалности показује крајњи презир и непријатељство према свима који су је подржавали.
Окружити се тајкунима, прелетачима и политички смећем, купећи отпад од ПДП-а, СДС-а, ДНС-а, Ђокића, Стевандића, Селака и Нешића, а глумити Мајку Терезу, причати о поштењу, правди и борби против корупције, врхунац је лицемјерства и бешчашћа. Колико год покушава да се прикрије, свима је постало јасно да је прича о некаквом Народном фронту креирана и осмишљена у сједишту БИА на Бањици, и да је од лошег старта осуђена на пропаст.
Због блискости са Драшком Станивуковићем, све до јула прошле године „Јеца“, како су јој тепали у ПДП-у, није дозвољавала да Адам Шукало уђе у просторије ПДП-а, све док није постала кандидат па је требала свачију подршку и помоћ, и многима се стомак преврће кад види загрљаје са лажним осмјехом, не само Шукала већ и многих другох које је до јуче пљувала и гледала са презиром.
У знак захвалности што сам је годинама подржавао и гурао, стекао бројне непријатеље и проблеме, од напада ножем Бундала у Народној скупштини, јер сам је бранио кад је истјерао из Клуба, до Драшка, Бореновића и других, како би је изгурао за кандидата за предсједника, Тривићка ме је вечерас, преко свог портпарола, назвала воајером. Баш лијепо!
Јутрос око 9 часова сам шетајући Бањалуком, испред хотела Босна и ГП Крајина случајно сам срео Дијану Јешић, Јеленину десну руку, и лијепо је поздравио, а Тривићка је то искористила да јави Васковићу како сам воајер који са тротоара тобоже гледа у њене просторије и луксузан намјештај.
Искрено и био сам у чуду одакле 1,1 милион марака за куповину или 5000 марака мјесечно за закуп само овог простора, јер са посланичким Клубом у Народној скупштини Српске, који смо добили од народа а не од тајкуна куповином папака, једва смо закупили канцеларију од 8 квадрата у центру Бањалуке?
Боље је бити и воајер намјештаја, ал искрен и слободан, него слуга тајкуна, потрчко Службе и моћника који глуми поштење. Ако ништа друго, Слободан Васковић је добар да се види шта мисли и намјерава да уради Јелена Тривић, са којом је на сталној врућој линији, и преко кога пљува све, а да има мало части и поштења бар би нам то што има рекла јавно у лице, а не пљувала иза леђа са лажним осмјехом и леддним погледом. Али како је посијала тако ће и да пожње!
Годинама сам трпио њене увреде, понижења и нападе, гутао кнегле и борио се за општу ствар, прелазио преко много ствари али је вечерас прешла црвену линију и нећу стати док је политички не уништим, скупа са њеним болесним амбицијама, јер је то својим срамним понашањем и односом заслужила.
Небојша Вукановић
