Нама нису потребни мали и велики већ мудри Срби! Сјетио сам се ових ријечи покојног Јована Рашковића док сам слушао Недостојног у Ћирилици и на Спутњику. Својим отрцаним глупостима и празнословљем, лажним србовањем и бесмисленим причама, Додик је стварно досадио више и Богу и народу. Иако сам 20 година његов велики противник и критичар, не сносим нимало одговорности што се он нажалост налази на позицији предсједника Републике Српске, ипак осјећам велику тугу и срамоту када слушам шта прича и ради Недостојни који обавља важну функцију, колико је урушава и колико нас из дана у дан јавно понижава и срамоти. Прво не знам откуд право неком ко је био против стварања Републике Српске, који није стао уз српски национални покрет 90-их  који је створио Републику Српску већ уз реформисте Анте Марковића, који је током Отаџбинског рата преко своје фирме „Игокеа“ шверцовао цигарете, кафу и нафту зарађивао милионе док је младост гинула, састајао се са Сејфудином Токићем и противничком страном у иностранству, био за Венс-Овенов план, који да је прихваћен данас не би постојала Република Српска, сада право да упорно говори о кључним националним питањима?

Како бивши комунисти и титоисти могу причати о Југославији и Босни и Херцеговини као нашој заблуди, јер су управо комунисти најодговорнији за систематско цјепкање и слабљење српског народа, кога су црвени означили као највећег непријатеља својих интереса још од Дрезденског конгреса 1928. године? Додик није урадио ништа на стварању Републике Српске, и као представник „Независног клуба“ бивших реформиста током Отаџбинског рата правио је доста проблема изградњи и стварању институција у тешким ратним временима. И данас нажалост ради исти посао, и покушава да бахатим понашањем и накарадном партијском кадровском политиком разгради и уништи кључне институције и подреди их својим интересима. Због тога данас Република Српска нема свој Јавни РТВ сервис већ Партијску телевизију РТРС, нема полицију и правосуђе који штите државу и раде по закону, већ има дезорјентисаног, нестабилног и параноичног министра који штити Мафију.                                 

Причати данас о новом рату Срба и Бошњака, наводној неутралности Хрвата (који никада у историји нису били на истој страни са Србима), улози великих сила, полицији која би бранила Републику Српску од агресије из Федерације, може само неодговорни параноик који је спреман да жртвује све како би сачувао свој положај и привилегије. Јасна је Додикова намјера да покушава поново подићи тензије, хомогенизовати народ пред изборе како би ширењем страха, спиновима и подлим причама о рату, нападима из Федерације, британским агентима, Сорошу обманути свој напаћени и поробљени народ, и добити још један мандат. Република Српска има свој јасан положај и механизме заштите, и никако не треба да се мијеша у односе друуга два народа у Федерацији, изазива нестабилност и подиже тензије.

Сулуде приче о новом рату и сукобима су погубне, и само наносе велику штету Републици Српској и српском народу. Додик је толико разбио, појефтинио и уништио српски народ са ове стране Дрине да је здрав скуп 50 људи који није базиран на личним интересима постао ријеткост, а солидарност, колективни дух и морал су на најнижем нивоу јер је власт свела човјека на 50 марака и предизборни пакетић.  Предсједник Српске никако се не смије спуштати на ниво ратних злочинаца и криминалаца, и не смије себи дозволити да коментарише њихове глупости. Убеђен сам да је лоша економска ситуација, сиромаштво, заробљене институције, масовно исељавање, негативна селекција, корупција и криминал много озбиљнији изазов за Српску од неког напада из Федерације, али све и да опасност постоји о њој се не прича јавно већ се предузимају превентивне мјере унутар институција.

Република Српска нема већег непријатеља од Додика и његовог накарадног система, јер он као паразит уништава темеље и институције на којима она почива, води нас у дужничко ропство и прогоном најбољих пријети да уруши оно што је тешко створено и одбрањено у Отаџбинском рату. На крају лажног Србенду треба само питати гдје му је референдум о независности 2018 године уколико Република Српска не добије већу аутономију у БиХ, који је његов СНСД усвојио као обавезујућу и кључну Декларацију на Конгресу 2015. године, и зашто је понизио српски народ газећи одлуке референдума из 2016. и Одлуку Народне скупштине о одржавању референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ? Нико нас никада овако није грубо понижавао и разарао, а питање је кад ће народ напокон скинути повез са очију и престати да прати слијепца који нас води у провалију.

Небојша Вукановић