Невесињци све чешће раде у Мостару: Гдје је власт заказала?Бојан Пејичић у Дневнику БНТВ
Екипа БН телевизије из Херцеговине и новинар Игор Сврдлин, дописник из источне Херцеговине, истраживали су због чега велики број грађана Невесиња ради у Мостару, као Требињаца у Дубровнику, а један од саговорника у прилогу је и Бојан Пејичић, одборник За правду и ред листе Небојше Вукановића у Скупштини општине Невесиње. У наставку погледајте видео прилог из Дневника БН телевизије и пратећи текст у наставку…
Невесињци све чешће раде у Мостару: Гдје је власт заказала?
Руководство Републике Српске на челу са предсједником Милорадом Додиком често се хвали како је РС јачи ентитет. Да то није баш тако потврђује све већи број Невесињаца који свакодневно одлазе на рад у Мостар и околна мјеста у Федерацији БиХ, а који као разлог одласка наводе искључиво финансијски аспекат додајући да је исто радно мјесто неријетко у Мостару дупло више плаћено него у Невесињу.
Званични подаци о броју Невесињаца запослених у Мостару не постоје или надлежни не желе да их открију, али незванично, на сталном раду у Мостару налази се око хиљаду Невесињаца, а та бројка значајно расте када се додају сезонски радници. Александра и Никола кажу да су задовољни условима рада, а да је финансијски аспект био пресудан код одлуке да се запосле у сусједном Мостару.
Александра Милановић, куварица запослена у Мостару, каже да већ годину и по дана ради у у Мостару, а да ке прије тога пет година радила у Невесињу.
Наравно, отишла сам из финансијских разлога, нема другог разлога због којег би неко отишао од своје куће. Услови су одлични, примања су нам одлична, међуљудски односи су добри јер ту нас има свих националности. За сада немам никаквих проблема заиста.
Највећа је потешкоћа кад идемо из прве смјене кад је магистрала пуна зато што се људи тада враћају, поготово у љетном периоду. Али боже мој, 40 минута ујутро, 40 минута увече, шта да се ради. Ради неких бољих услова, бољих примања, човјек мора да се одрекне нечега“, прича Милановићева.
Никола Шиповац, дипломирани инжењер машинства запослен у Мостару, каже да је у Мостару почео да ради у новембру 2021. године, након завршених студија.
У том периоду, у Невесињу није било мјеста за машинског инжењера. Машински инжењери су радили у неким фирмама које су биле везане за државне пројекте, нпр. ХЕ Дабар, а те фирме имају већ устаљене људе на тим позицијама.
Те фирме обично траже људе са радним искуством, а ја као млад инжењер нисам ту имао шта да тражим па сам одлучио да одем мало даље од куће. Одлучио сам се за Мостар као прву станицу јер није тако далеко. Услови у мојој фирми су добри и однос послодавца према мени је заиста коректан. Са мном у фирми ради још 50 Невесињаца.
Што се тиче укупног броја Невесињаца који раде у Мостару, процјењује се да се тај број креће од 500 до 800 људи док у љетном периоду треба урачунати и сезонце, па је тај број још и већи, што је поражавајућа чињеница“, наводи Шиповац.
Међу Невесињцима који раде у Мостару налази се и један одборник локалног парламента. Архитекта Бојан Пејичић запослен је у струци у једном мостарском пројектном бироу, а иако лично није имао политичке притиске у погледу запослења, каже да је тренд политичког запошљавања у Невесињу огроман, а да се без чланске карте неке од владајућих партија тешко може добити посао чак и код приватника.
„У Мостару сам од 2019. године. Значи да скоро шест година радим доле, а прије тога сам пет година радио у Невесињу. Морам да кажем да мој лични примјер није везан за политички прогон или слично. Једноставно, Мостар је већи центар и то је некако и природно. Међутим, имамо и другу неку ситуацију коај се тиче политике и то је нека ситуација која траје годинама, а то је партијско запошљавање. Наравно да морате имати партијску књижицу и не само то, већ морате два или три изборна циклуса радити за странку да бисте дошли на неки ред и након тога морате бити добри са неким главним људима у Херцеговини који на крају свега тога запошљавају. То је један велики разлог због којег људи не желе да учествују у томе и онда одлазе послом и за бољим животом“, објашњава Пејичић.
Небојша Вукановић
