Синоћ је Србија ремизирала са Швајцарском у гостима, резултат је био 1:1, а сукоб Албанца Џаке са нашим фудбалерима једна је од ствари које су обиљежиле меч. Много напетије је било у Букурешту, гдје су Румуни дочекали репрезентацију тзв „Косова“, а након инцидента утакмица је прекинута јер су су фудбалери гостију повукли са терена.

Након што су навијачи Румуније скандирали „Србија, Србија“ изнервирани капитен тзв „Косова“ напао је фудбалера Румуније, јер је скандирање навијача Србији сматрао расистичким и провокацијом, дошло је до комешкања и гурања фудбалера након чега су се гости повукли са терена, на наговор свог капитена а супротно вољи селектора, који очито нема никакав ауторитет. Да ли ће утакмица службено бити регистривана 3:0 за Румунију, јер су гости одбили да играју, иако се прекид догодио у самом финишу, у 94-ој минуги док је резултат био почетних 0:0, или ће бити донесена друга одлука на штету Румуна, због наводних пропуста у организацији, одлучиће УЕФА.

Прва утакмица са Румунима у Приштини била је напета, Албанци су вријеђали госте, истицали заставе и скандирали терористичкој организацији УЧК, а лаик стиче утисак да је сукоб на релацији Букурешт – Приштина много већи него на релацији Приштина – Београд, јер да није било издаје и штетних Споразума, од Бриселског до Вашингтонског, Охридског до коначне предаје са Француско-њемачким планом, Косово не би ни играло као репрезентација на великим спортским такмичењима, а што су им омогућиле власти Србије, пристајањем на потпуну капитулацију под притиском и уцјенама „пријатеља“ са запада.

И јуче су на сјеверу Косова, у Звечану, хапшени Срби од стране Косовске полиције, у којој након повлачења више нема Срба на сјеверу, лов на Србе отворен је током читаве године а повод за нова хапшења су наводно учешће у протестима. Срби на Косову сада су на маргинама интересовања штампе у Београду, која је под контролом власти, тема се избјегава јер је непријатна, нико не може да објасни како смо након чувене „побједе од 5:0“ Марка Ђурића изгубили све, угасили српске институције чекајући као Куртијеву садаку неку имагинарну Заједницу српских општина, која је само смоквин лист да се ублажи у јавности потпуну предају и дебакл који вријеђа национални понос и достојанство сваког Србина.

Тужно је што Румуни, па и Руси, много више говоре о Косову и патњама малобројних Срба, скрећу пажњу свјетске јавности на безакоње, прогон и кршење људских права, него српске власти, а још је тужније што поједини удбаши, попут преторијанца са Хепија Раковића, прозивају и вријеђају Румуне због Маринике Тепић, нарушавајући традиционално добре односе, још од доласка добре и скромне краљица Марије, супруге краља Александра којег су убиле усташе у Марсеју 1934. године. Памтићемо гест Румуна и надати се да ће престати прогон и гажење људских права Срба на сјеверу Косова и Метохије, јер су преживјели деценије патњи, борбе и страдања и заслужују, ако ништа друго, бар мир, достојанство, слободу и живот достојан човјека.

Небојша Вукановић