Партија је успјела да на силу окупи своје сужње и присталице на првом митингу у Требињу, али тужна лица на тужном скупу, без икакве енергије, ентузијазма и поруке која је послата, довољно говоре о атмосфери, не само на скупу већ у редовима владајуће странке и режима.

Многе је срамота што су били  натјерани и што су због посла морали доћи на скуп, па су гледали у под или телефон, настојећи да избјегну објективе камера и фотоапарата како би њихов долазак остао непримјећен, јер сви знају да се ради о представи и да ће се сутра црвенити и срамотити што су пристали на уцјене и били приморани да буду дио представе.

Једино се осмјех могао видјети на лицу био је код Баће Вујовића, који је очито веома срећан и поносан јер се прогурао високо у Партији па је чувао леђа премијеру Вишковићу, тик до Лакија Лучијана.

Скупило се у Требињу сво људство и техника режима, министри, посланици, директори и „лидери“, попут Бањца, Ђокића и Стевандића, а ако су нам они прва линија одбране Републике Српске тешко нам се пише.

Сам поглед наших лидера, мудра загледаност у даљину, некако улијева сигурност народу да не треба да брине јер смо ваљда у сигурним рукама прелетача, папака, конвертита, једном ријечју најгорег људског и моралног шљама и талога на ионако мутној политичкој сцени.

Иако је била најављена, занимљиво да на митингу није било ни Жељке Цвијановић, као ни Додика, а организатор дон Лука Лучиано Петровић није проговорио ни ријеч, већ је истурио кума Ћурић др Мирка да прочита написани говор, а сва је срећа па овај пут није био премодулисан, као ономад на базену.

Да би се напунила дворана на скуп су дошли сви херцеговачки кадрови са присталицама, од Вишеграда, Споменка Стојановића и ДРПОС-а из Фоче, шуре Таминџије и Невесиња, Чоме Дипломе и Билеће, обје струје гатачког СНСД-а, предвођене начелником Микинковићем и Срђаном Миловићем, само није био нико из фочанског СНСД-а, а о разлозима више детаља ујутро.

Небојша Вукановић