Изгледа да сам упорним писањем пробудио значајан број спавача у Управи за индиректно опорезивање БиХ, па ми је инбокс пун дојава о криминалу у тој институцији, чије су размјере заиста фрапантне, али не могу да стигнем да се бавим искључиво веселим Џакулом и његовом организованом криминалном дружином, ма колико они то реално заслуживали. Људе који ми се јављају, који желе да раде поштено и по закону, а којима се пробудила нада да ће то ускоро бити могуће, само молим за стрпљење, слободно нека наставе да ми шаљу материјале, јер ћемо све ми то истјерати на чистац, кад-тад! Тако сам и са више различитих страна добио информацију о једном инциденту, који ћу покушати објединити и надам се само да нећу нешто погрешно интерпретирати.

Тако моји извори тврде да се сарадња царинских службеника Републике Хрватске и службеника УИО БиХ, уз свесрдну помоћ службеника Граничне полиције БиХ на интегрисаном граничном прелазу Градина/Јасеновац одвија у стилу оног дјечијег шлагера „Kад се мале руке сложе“. Интегрисани гранични прелаз иначе значи да контролни органи двије сусједне државе, у конкретном БиХ и Хрватске, раде под истим кровом, свако у домену своје надлежности, те свакако остварују тијесну сарадњу и комуникацију.

По информацијама које су ми достављене, дана 11. 10. 2020. године на ГП Градина /Јасеновац се појавио камион регистарских ознака Е51-K-431, са приколицом регистрације А39-М-776, пар минута након 16 часова. Од стране хрватских царинских службеника камион је евидентиран као празан приликом иступа из Хрватске. На уласку у БиХ камион је евидентиран код граничне полиције, те прослијеђен у рад царинским службеницима. Шеф смјене цариника је Божидар Антешевић, док физички преглед камиона врши цариник Горан Тубић, те га шаље на терминал јер му је у моменту контроле било познато да је у близу границе постављена дубинска контрола Граничне полиције БиХ. Не само то, већ је Тубић наложио возачу да камион паркира изван видокруга надзорних камера, док возаче шаље да сједну у оближњу кафану и чекају сигнал да је ваздух чист.

Пред крај радног времена ове смјене цариника, патрола дубинске контроле Граничне полиције се повлачи, те се возачима сигнализира да могу наставити пут, што су и учинили, међутим након неколико километара ипак их дочекује и зауставља јединица дубинске контроле која је промјеном локације надмудрила царинике. Вршећи преглед овог званично „празног камиона“ у пограничном појасу, припадници дубинске контроле Граничне полиције у истом откривају непријављену већу количину комерцијалне робе без било какве документације, и то:

– 2500 тегли Нутеле (паковања од 450, 825 и 1000 грама);

– 650 паковања Фереро Роше слаткиша;

– 120 комада омекшивача (Вернел и Софтлан);

– 20 ролни цераде (нова);

– 28 комада бијеле технике (половно – фрижидери, шпорети, машине за прање веша, телевизори);

– друга разна роба у мањим количинама.

Према процјени поступајућих службеника Граничне полиције вриједност наведене робе била је знатно преко 10 000 KМ, што значи да се у конкретном случају радило о кривичном дјелу кријумчарења. У овим и сличним случајевима кључна је процјена вриједности робе јер уколико се ради о роби вриједној мање од 10 000 KМ, иако је биће дјела потпуно исто, поступа се као да је почињен прекршај, а не кривично дјело. У службеној забиљешци коју су на дате околности сачинили припадници Јединице за подршку и контролу Теренске канцеларије Сјеверозапад Граничне полиције БиХ, јасно је наведена изјава возача камиона који је изјавио да није било царинске процедуре, нити званичног увоза спорне робе, што у суштини значи да је избјегнуто плаћање увозних дажбина и то царине, прелевмана и ПДВ-а, а све је то омогућио поступајући царински службеник Управе за индиректно опорезивање, злоупотребом службеног положаја и примањем мита у износу од 300 евра.

Поступајући службеници Јединице за подршку и контролу потом обвајештавају своју Теренску канцеларију која комуницира са Тужилаштвом БиХ и која им налаже да у истрагу укључе службенике Групе за сузбијање кријумчарења из УИО, познатије као црнокошуљаши. У међувремену се роба враћа на прелаз и истовара у складиште УИО уз присуство дежурних службеника тима за сузбијање кријумчарења који су по позиву изашли на терен.

Цариници на Граничном прелазу Градина претходно сазнају да је камион “пао” и настаје паника. Незадовољство међу цариницима је све веће јер су у страху, а како се наводи у поруци коју сам примио, свака смјена мјесечно издваја по 1000 KМ “шефу”, како би имали заштиту “одозго” од оваквих непредвиђених ситуација и како би им уговори били продужени. Шеф смјене Антешевић Божидар зове колегу са Граничног прелаза Градишка, Праштала Александра, који важи за човјека од највећег повјерења директора Џакуле и његове прве даме, шефице црнокошуљаша, Јелене Мајсторовић, те га призива у помоћ. Помоћ је реализована преко Игора Kајтеза из Прњавора, недавно постављеног командира Јединице Граничне полиције у Градишци, за којег се прича како је управо посредовањем Мајсторовићке и Праштала, а преко хрватске директорске линије Миро Џакула – Зоран Галић, и постављен на то мјесто.

Kајтез се ангажује у савјетодавној улози и одједном нестаје изјава возача о датом миту цариницима. Такође, количина одузете робе се умањује, а прокријумчарена роба се раздваја на двије потврде о одузимању, пошто су у моменту контроле у камиону била 2 возача, а са циљем умањења вриједности и третирања дјела као прекршаја, чиме је безочно обманут и поступајући тужилац.

Духови су сада смирени јер се очекује да процјена вриједности, коју ће сада урадити комисија за процјену УИО, неће прећи висину од 10 000 KМ која је лимит за кривично дјело кријумчарења и да ће се све завршити као прекршај.

Наредног викенда се исто друштво, уз још нека звучна имена царинске службе, попут Здравка Цвјетиновића, бившег помоћника директора за царине и другоосумњиченог из предмета Пандора, Радована Ђурића, шефа ЦИ Градишка, и друге, окупило и у хотелу „Босна“ на прослави Прашталовог 50. рођендана, уз неизоставан позив шефици кријумчара Јелени Мајсторовић, која мјесецима не долази на посао, али уредно походи кафане и забаве, и која је позната као Џакулина десна рука и једина особа која може да ријеши све у УИО, најчешће уз адекватну накнаду.

Овдје сада треба напоменути да је шеф смјене Антешевић по занимању шумарски техничар, који са неким инстант факултетом “волонтира” на мјесту шефа смјене на граничном прелазу, као што је случај са огромном већином шефова смјена, и то редом на најфреквентнијим прелазима у земљи. Такође, велика већина службеника на прелазима је ту распоређена уговорима који се продужавају на по мјесец дана. Међу запосленима у УИО, чије плате су, упркос увјерењу јавности, прилично скромне, радна мјеста на граничним прелазима су веома атрактивна јер на истима примају увећање од 20% по основу овлаштења, те увећања за ноћни рад, рад недјељом и рад у нерадне дане, те високу накнаду за превоз, тако да њихова примања значајно премашују примања осталих запосленика. На тај начин створена је структура подобних и послушних службеника који “контролишу границе” и незаконитим радњама прикупљају новац за “шефа”. Истини за вољу, у порукама које сам добио заиста није написано ко је мистериозни “шеф”, али ако знамо да је искључиво Џакула тај који распоређује службенике, закључак се намеће сам! Kад смо већ код појашњавања односа, колико су ови службеници подобни, можда илуструје и податак да су од наречених Тубића и Праштала и супруге запослене у Управи за индиректно опорезивање, а од Мајсторовићке и кћерка.

Међутим, овдје им се ствари мало компликују јер Царина Републике Хрватске и УСKОK покрећу провјеру са своје стране и клупко почиње да се одмотава. У једној уређеној земљи и чланици ЕУ поставља се питање како роба из ЕУ може да пролази без икаквог надзора и ипак се покреће питање одговорности њихових службеника, као и функционисања цијелог безбједоносног система.

С друге стране, у БиХ и даље нема никаквог помака од стране УИО, али друге агенције за провођење закона су се укључиле и дошле су до веома занимљивих података. Kада су погледани снимци надзорних камера на ГП Градина било је све јасније. Прије доласка камиона на прелаз, на снимцима се види као је „власник робе“ прије саме пошиљке дошао на прелаз и обавио „састанак“ у канцеларији царине гдје је остао више од сат времена. Након састанка на прелазу се појављује предметни камион с приколицом и на камерама се види да му прилази цариник Тубић Горан и прегледа камион и приколицу на траци. Након тога се камион са приколицом преусмјерава на терминал гдје се такође види да се отварају цераде и да су цариници знали и видјели да су и камион и приколица пуни.

Провјерени су потом и подаци у Граничној полицији, те је установљено да је тај камион у више наврата саобраћао, увијек би излазио из БиХ на прелазима у Броду или Градишци, а увијек се враћао преко Градине, што упућује на то да је посао био унапријед договорен. Поставља се питање да ли је сваки пут користио исту шему и улазио пун, а без плаћања било каквих дажбина и колико је пара дао, јер није могуће да неко случајно пусти пун камион за 300 евра и ризикује посао. Много је вјероватније да је добио зелено свјетло од некога “одозго” ко узима много више и да је све било „уковано“.

Из овога примјера се види и начин рекетирања на граничним прелазима у УИО гдје цариници за кеш пуштају робу на црно у БиХ, јављају и дају информацију кријумчарима ко су такви „увозници“ робе, а онда се црнокошуљаши појављују на терену у унутрашњости код тих истих увозника и одузимају им робу без поријекла или им наплаћују рекет за то.

Из поузданих извора сазнајем да пријаве овог, али и других случајева кријумчарења и злоупотреба постоје у Управи за индиректно опорезивање, али да се утврђивање одговорности подобних службеника систематски опструише. Имали сте прилику читати недавно исповијест заштићеног пријавитеља корупције о одмазди и тортури коју трпи од стране корумпираног директора Џакуле, док се овако евидентни случајеви злоупотреба и корупције заташкавају. За сљедећи наставак досијеа о Џакули и УИО најављујем управо причу о томе, ко, како и у чијем интересу испитује наводе поднесених пријава.

Небојша Вукановић