На данашњи дан 1995. године пао је Книн, главни град Републике Српске Крајине, што је означило пад Крајине и егзодус Срба са подручја Сјеверне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, који су остали пусти. Крајишници су жртвовани, остављени сами, и већ 26 година лутају свијетом, чезнући за спаљеним родним крајем у који не могу да се врате.

Република Српска Крајина је била заштићена зона под патронатом Уједињених нација, коју су требале да штите плави шљемови и међународна војна мисија, али су они нијемо посматрали агресију и бројне ратне злочине, почињене током и након Олује, у којима је страдало 2000 а протјерано преко 250 000 Срба.

Иако се ради о највећем етничком чишћењу у Европи након Другог свјетског рата, почињен је јасан геноцид по његовој дефиницији из 1948. године, јер је један народ у цјелости протјеран и нестао са етничког простора на коме је живио вијековима, нико није осуђен, а Готовина, Макрач и остали официри Хрватске војске и МУП-а су ослобођени пред Хашким трибуналом иако су првостепено били осуђени на 24 и 18 година робије.

Умјесто популистичких говора њених лидера, Србија треба да призна у пензиони стаж војницима Војске Републике Српске Крајине и вријеме које су провели у рату, отворе Музеј страдања Срба у Хрватској, те исправе бројне неправде нанесене Крајишницима посљедњих 30 година.

Опширније у видео прилогу…