Сраман и маћехински однос нових градских власти, предвођених капом Лакијем Лучианом Петровићем, према борачкој популацији у Требињу је више него очигледан. Демобилисани борци су понижени, обесправљени и претворени у грађане другог реда, а то потврђују и фотографије направљене јутрос испред новог стамбеног-пословног комплекса“ Дом сунца“, на бившој аутобуској станици.

Демобилисани борци и дјеца погинулих бораца са метлама и лопатама у рукама у групама од раног јутра чисте требињске улице, уклањају лишће, смеће и тако воде рачуна о лијепом изгледу туристичке метрополе. Демобилисани борци Данило Пешић и Мишо Памучина, ратни војни инвалид Драгомир Миљановић и Никола Крчум, син погинулог борца, добили су задатак од Грдске управе да очисте и уреде Улицу Републике Српске, од бивше аутобуске до насеља Мокри Долови. Они су некада били запослени у градској Цивилној заштити, а од недавно су прераспоређени у нову измишљену Лукину јавну установу „Екологија и безбједност“.

Према нашим информацијама директиву да демобилисани борци чисте улице дао је лично градоначелник Петровић, а спровео Стеван Бекан, директор новоформиране Јавне установе „Екологија и безбједност“. Занимљиво је да четворица бораца „чистача“ нису чланови владајуће странке, па је јасно да је ово један у низу притисака и понижења која трпе радници јавних предузећа и установа у Требињу који немају чланску карту злогласног СНСД-а.

Сваки посао је частан, и нико не треба да се стиди никаквог рада и занимања, али слика са требињских улица најбоље показује маћехински и сраман однос дезертера, олоша и ратних профитера према борачкој популацији. Занимљиво је да Лука на улицу није послао у чишћење ниједног свог рођака или дезертера, које је запослио у ХЕТ, Електропривреду и остала јавна предузећа, већ искључиво инвалиде и дјецу погинулих бораца. Јесу ли борци крварили и трунули у рововима 4 године да би сада чистили улице за 400 – 500 марака, док се објесни дезертери купају у магарећем млијеку, граде виле и хацијенде у стилу Пабла Ескобара?

Питање је само шта ради, зашто ћуте и дозвољавају понижења сабораца челници Борачке организације града Требиња. ?ашто се не дигне глас против сталног понижења и омаловажавања демобилисаних бораца? Зашто нико није реаговао и зашто упорно ћуте и сагињу главе борци и Борачка организација када је Лука у ХЕТ запослио дезертера, свог комшију и коалиционог партнера Синишу Гркавца, као и многе друге дезертере, шверцере и профитере, а без посла и хљеба оставио десетине демобилисаних бораца са прве линије? Зашто се сложно не устане и не пружи отпор багри, тихој окупацији, терору, застрашивању и подмуклом насиљу? Када би само 50 бораца сложно дошло пред сједиште града да пита шта се то ради и дешава, Лука и његови мишеви би побјегли на стражњи излаз пуних гаћа и главом без обзира! Све док борцу буду разбједињени и нијемо посматрали јавна понижења, мобинг, насиље и притиске, неће бити ни трунке правде и слободе у Требињу.

Све се окреће, па се искрено  и у великог се Бога надам да ће ускоро бити мало правде и реда у потлаченом Требињу и Херецговини, и да ће осиони и бахати Лука Петровић умјесто бораца једног дана у наранџастом комбинезону чистити исту улицу, од Пударице до бивше аутобуске станице, а истовремено слободни Требињци шетати уздигнуте главе, слободно и без страха, и видјети колико су били слаби и колико су година непотребно живјели у страху трпећи насиље једне обичне кукавице, којој сва снага лежи у нашој слабости и опљачканим новцима ХЕТ-а.

Небојша Вукановић