Нехумани услови рада у билећкој Мљекари Пађени много више сличе средњовјековном кулучењу и робовласничком искориштавању поробљених народа, него раду и односу према радницима у Европи у 21-ом вијеку.  Газда мљекаре Ненад Вукоје упорно се хвали како повећава производњу и шири асортиман производа, извози робу у све  више европских земаља, од 2019. године у скоро 20-ак држава, али од јавности крије свој сраман, нељудски и крајње некоректан однос према својим радницима у производњи.

Од више садашњих и бивших радника Мљекаре Пађени, који су напустили посао јер нису више могли да издрже напоран рад, нељудске услове и брутално искориштавање до крајњих граница, добио сам информације какви су услови рада и какав је сраман однос газде-робовласника Ненада Вукова према њима. Вукоје добро глуми и у јавности се представља као друштвено одговоран газда који запошљава раднике, своју Мљекару пореди са западом, али вјешто крије свој однос према радницима у производњи, који се искориштавају у нехуманим условима. Радници у западној Европи, са којима се лажно покушава поредити робовласник Вукоје, не раде гладни по 10 сати дневно 6 дана у седмици за мјесечну плату од 200 евра, и не тјерају се на напоран рад, а да газда, који зарађује милионе, није у стању да купи бар суви хљеб и конзерву месних нарезака како радници не би гладовали док раде напоран посао.

Иако радни дан треба да траје 8 сати, радници на послу, посебно љети, проводе 10 и више сати, али се прековремени сати, као и радна субота вишка, не плаћају. Газда Ненад крије колике су плате радника, јер је то тобоже пословна тајна, али је јасно да се грубо крше не само основна радничка права и Закон о раду, већ и основна људска и грађанска права. Многи радници у Мљекари Пађени нису пријављени и раде на црно, а већина пријављених радника преко банке прима минималац  или нешто преко минималца, а уз то добију нешто новаца у коверти!

Робовласник Вукоје избјегао је да да конкретан одговор на питања која сам му поставио, што је један од јасних показатеља да грубо крши Закон о раду, јер да нема шта да крије јасно би и децидно одговорио на постављена питања, а његове одговоре ћу ускоро објавити. По тврдњама робовласника Ненада Вукоја, у производњи тренутно ради 50-ак радника, по мојим информацијма и мање, а годишња производња прелази 15 милиона марака. Ако у просјеку сваки радник годишње произведе робу вриједну преко 300 000 марака, а литра јогурта и млијека, што чини највећи дио производње, кошта око 1 до 1,5 марака, онда се може схватити колико стотина тона робе прође кроз руке радника, каква је њихова велика продукривност а како су биједно и мизерно плаћени, и у како тешким условима раде иако фирма добро послује.

Искориштравати сиротињу до крајњих граница и нељудски користити тешку ситуацију у друштву и велику незапосленост како би се остварио екстра-профит а запослени радници робовски искоришћавали као животиње, који морају од куће да носе сендвич и нешто да поједу како не би од глади пали са нога на послу је срамно и недопустиво. Робовласник Вукоје има рок до 1-ог маја 2019. године да промијени однос према радницима, запосли довољно људи, пријави све раднике, плате исплаћује преко банке у цјелости и радницима омогући нормалан ТОПЛИ ОБРОК а не чашу јогурта док раде, или ћу у противном покренути тако снажну и оштру кампању против њега и Мљекаре Пађени, да ни сам не може бити свјестан шта га чека. Од Инспекцијских органа Републике Српске тражим да провјере какви су услови рада и груба кршења Закона о раду, те оштро казне Мљекару Пађени и њеног газду-робовласника Ненада Вукоја, све док не буде нормалан однос према радницима и строго поштује одредбе Закона о раду, јер нико у 21-ом вијеку неће у Херцеговини некажњено кулучити народ и сиротињу.

Дуго времена сам „про боно“, без било какве накнаде промовисао и рекламирао Вукоја и Мљекару Пађени, јер сам сматрао да је добро и друштвено одговорно да се запосле Херцеговци, не знајући какав је његов сраман однос према радницима, који се из године у годину погоршава и све је гори што власник зарађује више милиона. Управо због тога имам обавезу да као народни посланик заштитим права радника и натјерам газду-робовласника да поштује раднике и Закон о раду, и у том циљу користим сва средства.

Небојша Вукановић