Ваша екселенције, даме и господо,

Ззадовољство да у име Листе за правду и ред изнесем мишљење о узроцима проблема, те могућим рјешењима и излазу из кризе, у којој се БиХ перманентно налази. Наша Листа је најмлађа парламентарна странка, права смо авангарда и истинска алтернатива трулом корупционашком систему. Боримо се за нормализацију односа, истинско помирење, против корупције и мржње, која све разара, за смањење тензија и подјела у друштву, на којима власти деценијама опстају јер тако скрећу пажњу са суштинских проблема. Имамо велику подршку грађана и у Републици Српској и Федерацији, обесправњених Срба, али и Бошњака и Хрвата, по чему смо поприлично јединствени.

Налазимо се на прекретници, да ли ће БиХ направити заокрет, кренути да прихвата европске норме и стандарде, успоставити владавину права, професионализацију, меритократију, спровести ветинг и лустрацију, градити снажне институције на Дејтонским принципима са циљем да се сузбије системска корупција, заустави пљачка и разарање, да закони буду једнаки за све грађане или ћемо наставити да тонемо, путем даље деструкције, партијске и заробљене државе у којој појединац на врху власти о свему одлучује у интересу олигархије а на штету грађана, који масовно напуштају земљу. Држава је нажалост потпуно срасла са Мафијом, неколико породица, њихових кумова, рођака и тајкуна у више генерација, јер се функције и моћ преносе са кољена на кољено, контролишу све, од токова новца до судских процеса, због чега нема резултата у борби против корупције.
Kључно је раскинути мафијашке окове а борба може да почне од промјене у Министарству безбједности.

Због тога је сада овакав отпор и мобилизација, удружена акција Додика и Човића, да се спријечи долазак на мјесто министра безбједности у Савјету министара БиХ неког ко је слободан, није корумпиран и уцијењен, кога не контролишу криминалне структуре, као што је то био случај до сада, због чега су бројни министри безбједности завршили иза решетака. Безбједност грађана, ослобађање полиције и правосуђа из раља криминала је кључ оздрављења и напретка. Највећи, али не и једини, проблем БиХ је диктатура и насиље Милорада Додика, који са својим партнерима, прије свега Драганом Човићем и ХДЗ БИХ, годинама опстаје на власти захваљујући партократији, крађи збора, корупцији, блокадама рада институција, везама са Мафијом и потпуној контроли медија.

Нажалост Додик је деценијама имао подршку међународне заједнице, која га је на силу са свега 2 посланика довела на власт, представљајући нам га као Дашак свјежине Медлин Олбрајт, била слијепа и глува на његове крађе избора, нерасвијетљена убиства, кршење људских права, корупцију, тензије и криминал. Странци су са њим преговарали, давали му кредите, који хране његов мафијашки режим, правили бројне уступке, тако га претвориле у моћног и опасног монструма који сада не преза од било чега да би опстао на власти, сачувао огромну моћ и богатство. То сам најбоље осјетио на својој кожи јер су вишегодишњи прогон и напади на мене кулминирали прије 3 мјесеца када су криминалци у служби власти, након јавних пријетњи Додика и Стевандића изнесених у Народној скупштини Републике Српске, напали моју породичну кућу, запалили возило, што је нажалост имало и трагичне последице.

Сада се Додик понаша као одметник, злоупотребљава полицију и њену силу да би избјегао процесуирање, и мобилисао је све ресурсе да се задржи статус кво, спријечи промјене у Савјету министара БиХ, прије свега моје именовање за министра безбједности јер се плаши правде, правне државе и ослобађања институција. Његов кључни партнер је Драган Човић, лидер ХДЗ БИХ, који опструише промјене, уцјењује и понижава нас који нудимо истинску алтернативу и има најнегативнију улогу у кризи.

Човић се лицемјерно и лажно у јавности и странцима представља као први европејац БиХ, мотор европских интеграција а суштински је све супротно јер управо он кочи овај процес, чува леђа и позиције Додику док он протјерује из Бањалуке њемачку савезну министарку, у Москви се састаје са лидерима Сјеверне Kореје и Ирана, јавно позива на линч политичких противника и заводи потпуну диктатуру на стаљинистичким принципима. Уз помоћ Човића и других партнера сада Додик покушава потпуно уништити опозицију, као и преостале слободне медије и невладин сектор усвајањем антиевропских и антицивилизацијских Закона о страним агентима, криминализацији клевете, укидања финансирања странака из буџета.

Са свега 4 посланика, мање од 10% у Парламенту БиХ, Човић и ХДЗ имају половину извршне власти и Савјета министара, дупло више од Републике Српске и Срба, којима отима позиције док истовремено прича лажне приче о наводном тешком положају и неравноправности Хрвата, иако ХДЗ годинама држи кључне полуге у финансијама, безбједности, контроли границе, правосуђа и другим гранама власти. Рјешење кризе је у промјени система управљања, владавини права, заустављању насиља, блокаде и гажења институцијаџ обуздавања моћи осовине Додика и Човића, који нас држе као таоце, те промјенама Савјета министара БиХ, за што постоји већина у оба Дома парламента.

Неопходно је усвојити реформске законе, кључни су Закон о сукобу интереса, јавним набавкама и поријеклу имовине, ослобађање медија те техничке измјенама Изборног закона БиХ, увођење скенера и видео надзора, како би се наредне године спровели иоле фер избори ћ. Важно је нагласити да управо СНСД и ХДЗ опструишу техничке измјене Изборног закона у Дому народа, што је јасан показатељ ко се плаши фер избора. Важно је зауставити механизме блокаде Савјета министара и Парламента БиХ, чему свједочимо, а што представља грубе злоупотребе Дејтонског споразума. Ми у Републици Српској смо довољно кажњени са 20 година тираније режима и зато апелујем на вас, амбасадоре и представнике међународне заједнице да не уводите додатне санкције грађанима и привреди, које би биле погубне, и не мијењате Дејтон, јер није проблем у њему већ корумпираним политичарима који би сваки систем направили нефункционалним.

Нема сумње да грађани у оба ентитета жели мир, стабилност, развој и економски напредак, и сигуран сам да најмање 70% људи у оба ентитета подржава овај наш концепт оздрављења и нормализације који би трајно ријешио проблеме у БиХ, зауставио блокаде и кризе а онда отворио врата европских интеграција, јер када постанемо уређено друштво у коме владају институције, безбједност, правна држава и закони а не појединци, сва врата, па и она Европске Уније, би нам била широм отворена.
БиХ је протекторат међународне заједнице и због тога је и ваша одговорност велика за рјешење кризе.

Хвала вам на пажњи.

Небојша Вукановић