Током састанка у Бањалуци уопште се није дискутовало о кандидату опозиције за члана Предсједништва БиХ, мени је од старта јасно да ни у ком случају не могу рачунати на било какву подршку Драшка Станивуковића и Јелене Тривић, јер имају лични анимозитет, јер сам остао све што они нису а жељели би да буду, слободан и никада нисам правио пакт са ђаволом, али не смију и због Вучића, све када би и хтјели. Детаљно сам изнио аргументе због чега сматрамо да Бранко Блануша, као предсједник највеће опозиционе странке, треба бити заједнички кандидат опозиције за предсједника Републике Српске, да га сви искрено подржимо, а да Драшко Станивуковић не може бити кандидат јер је непоуздан, у коалицији са СНСД-ом и има тајни дил са Додиком, када би прошао позвао би на српско јединство и формирао власт са Игором Додиком, коме планира дати мандат за премијера, те Стевандићем, Селаком, што би представљало издају грађана Републике Српске и опозиције.

Од Јелене и Драшка сам тражио да подрже мој приједлог и стану иза Блануше, а после избора да имају првенство да одреде мандатара, ко буде имао више посланика, а да други предложи министра финансија, или неко друго министарство, и замјеника предсједавајућег Савјета министара БиХ. У нових Влади ниједна странка не би имала више од 4 до 5 министра, а 8 је већина за доношење одлука, морали би се договарати од свим кључним питањима, а лако је договорити платформу која подразумјева владавину права, борбу против корупције и криминала, лустрацију, поријекло имовине, деблокаду процеса европских интеграција…

И док је Драшко ћутао, Тривићка није жељела да стане иза Блануше и подржи га, тражећи да јој се обећа премијерска функција. Покушао сам да јој објасним да је добила гаранције да ће бити у игри, без обзира на све, добити мјесто које је сигурно много више од капацитета Народног фронта, да прије 4 године нико од њега као кандидата није тражио било какву функцију и гаранције, да смо је искрено подржали, и да би, када би био некоректан, рекао да би требала да се бори против корупције, као она мени када је образагала зашто не би могао бити министар полиције, јер тобоже нисам имао искуства, а нико је ништа претходно није питао нити тражио.

Она ми је пред свима рекла да лажем, што је невјероватна дрскост јер сви знају колико је пузала за мном да јој опростим и да је подржим, рекао сам јој да Бореновић и Милан Миличевић то могу да потврде, те да ће се кајати због непоштовања јер је крајње некоректна, искрено сам је подржао, одбио понуду Драшка Станивуковића од 200 000 марака, да ме помогне за кампању али да ћутим и да се не мијешам између ње и Јелене, да је не подржавам, што сам одбио, као што сам одбио да подијелим ПДП, кад је Драшко Станивуковић нудио да са својом екипом буде код мене на листи, али нисам желио иако ни имао дупло више посланика, самим тим и прихода из буџета, био јачи од ПДП-а и могуће имао два посланика у Парламенту БиХ те делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Да је Тривићка подржала мој приједлог, уз гласове СДС-а и Листе за правду и ред био би ријешено питање кандидата за предсједника Републике Српске, Драшко Станивуковић би остао усамљен и приморан да се повуче, а онда би се све друге ствари лако ријешиле. Ово је велика издаја Јелене Тривић, која је највеће разочарење политичке сцене, са којом не желим никада више било какав контакт, а детаљнији осврт у видео прилогу….

Небојша Вукановић