Први пут после дуже времена, Херцеговина је гласала против режима Милорада Додика и подржала опозицију. Најбољи резултат био је у Гацку и Љубињу, гдје је опозиција убједљиво побиједила, а свакако да је највећи преокрет у Гацку гдје је приен три године Јелена Тривић поражена од Милорада Додика за 200 гласова а сада је Бранко Блануша побиједио са 750 гласова, а СНСД је преполовио број гласова са 2760 на свега 1317 гласова, што свакако је повезано са побједом Вукоте Говедарице за начелника, кад је почео пад, а невјероватно је да се на 3300 гласача направи преокрет од 1000 гласова, што значи да је опозиција преокренула трећину становништва у корист.

У Требињу је СНСД имао највећи пад у броју гласача, са 9054 на 7103 или скоро 2000 гласова, а за 7 година разлика између власти и опозиције смањема је са 5300, колико је Додик побиједио Иванића 2018. године, на свега 522 гласа, упркос чињеници да је само Лука Петровић за 7 година на челу Електропривреде Републике Српске потрошио невјероватних 7 милијарди марака, без ХЕТ-а, Електро-Херцеговине и градске управе који су потрошили додатних стотине милиона марака, у јавни сектор запослено је преко 1000 активиста СНСД и власти и ми из опозиције смо их стукли без иједне марке, али буквално, побиједили на 14 бирачких мјеста и граду, највише у централним градским зонама али и Моску и Попову пољу, што говори колико су резултати избора и збирна побједа Бранка Блануше у Херцеговини витешки.

У Невесињу СНСД има пад од 1000 гласача у односу на 2022. годину и ако се тренд настави, што је реално јер режим нема чиме изаћи пред народ, тек наредне године може се очекивати велика побједа опозиције, ослобођење Херцеговине и цијеле Републике Српске од црвеног терора, јер је овај резултат велики вјетар у леђа опозицији који ће разбити летаргију и апатију и уз скенере мотивисати народ да масовно изађе на изборе и потучемо режим до ногу, донесемо толико чекану и жељену истинску слободу, правду и ред народу.

Небојша Вукановић