На позив већинског власника Мија Ћосића, јуче сам обишао раднике и погон Цинкаоне у мјесту Руданка код Добоја, која је прије 6 година поново покренула производњу. Ради се о веома важном и успјешном привредном субјекту, највећој производњи и извозу у овом дијелу Републике Српске, тренутно фирма запошљава више од 100 радника, а 90% производње одлази у извоз.

Ове године највише се извози у Америку, потом Европску Унију, раде се велики пројекти за велике компаније, од позинчавања и заштите од корозије приколица за велике камионе за њемачке водеће компаније у овој области аутоиндустрије, до великих послова у САД. Цинкаона у Добоју је највећа у БиХ, има велике каде које могу да поцинчају метал димензија до 13 метара, дубине до 5 метара, и на простору бивше Југославије само је већа она у Инђији, има капацитет 14 метара. Ради се непрекидно у смјене са преко 90% максимално капацитета производње.

Ову фирму је после рата купило предузеће из Загреба, али је 2012. отишлону стечај а радници остали без посла. Прије 7 година Мијо Ћосић са партнерима уложио је знатна средства, окупио млади екипу инжењера и стручњака, покренуо поново производњу. Радници са којима сам разговарао су задовољни, плате у производној хали се крећу од 1600 марака па до више од 2000 марака, а због недостатка радне снаге ангажовани су и радници из иностранства, највише из Бангладеша.

  После обиласка погона разговарао сам да управом, младим инжењером Радићем, који ми је објаснио како тече производни процес, снимио сам и занимљив прилог али је нажалост због техничких проблема у хали лош тон па ако не успијем поправити и побољшати видео свратићу поново да снимим производни процес да јавност види како функционише систем и тече производња.

Хвала Мију Ћосићу на позиву, лијепо је видјети и обићи погоне и раднике у производњи, посебно када се ради о извозу. Фабрика је урађена по италијанској технологији, добио сам увјеравања да се строго поштују еколошке норме и стандарди, што је веома важно, а занимљиво да се дио остатака од финалних производа користи и у фармацеутској индустрији.

Небојша Вукановић