У јануару 1993. године, годину дана након потписивања Мировног споразума, Хрватска војска предвиђена Четвртом гардијаком бригадом из Сплита, покренула је операција „Гусар“, познатију као Масленица, по Масленичком мосту који је у рату спајао два дијела Хрватске, изненада напала Српску војску Крајине и Заштићену зону Уједињених нација, у којој је страдлао 348 српских војника и цивила, касније се број повећао од рањавања и мучења а прогнано је са својих огњишта више од 10 000 Срба. Само на превоју Мали Алан у засједи убијена су после заробљавања 22 војника Српске Војске Крајине, а за бројне злочине, као и оне почињене раније у Дивоселу и Медачком џепу, нико није одговарао. Србија, као гарант Споразума која се обавезала да ће штитити Србе и Крајини, ништа није предузела и нијемо је посматрала прогон и злочине, не само овај већ све од 1992. до 1995. године.

У наставку преносим Саопштење Миодрага Линте, посланика Народне скупштине Републике Србије поријеклом са Кордуна, а осим у политичкој кампањи ријетко се више ко сјети Срба из бивше Републике Српске Крајине, који су жртва и погрешне политике тадашњег руководства Србије, које их је оставило саме и на цједилу, као и агресивне политике Хрватске и њеног тадашњег предсједника Фрање Туђмана, који се залагао за прогон и нестанак Срба из Хрватске и нажалост 1995. године остварио свој циљ у акцијама „Маестрал“ и „Олуја“.

МАСОВНО СТРАДАЊЕ СРБА ИЗ РАВНИХ КОТАРА И НА МАЛОМ АЛАНУ

Дана 22. јануара 1993. године, прије 33 године, Хрватска је започела злочиначку акцију „Масленица“ с циљем да протјера српски народ са подручја Равних Котара. У агресији хрватске војске страдало је 348 Срба док је протјерано више од 10 000 Срба. Од посљедица рањавања и разних врста мучења током заточеништва умрло је још 165 Срба.

Према извјештају француског УНПРОФОР-а из Бенковца, у селима између Бенковца и Задра хрватска војска је током и послије агресије починила тешке злочине над српским цивилима, међу којима су 34 жене. Један од најсвирепијих злочина десио се у близини планинског превоја Мали Алан на Велебиту гдје су убијена 22 припадника војске РСК са подручја Грачаца.

Тада је потпуно опустошено читаво подручје од Задра до Бенковца. Посебно су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и Срби из мјешовитих села Мурвица, Црно Село, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Имања протјераних Срба су систематски опљачкана и уништена а цркве, школе, гробља и културни споменици су оштећени или порушени.

Наредбодавци и починиоци овог масовног и планског злочина нису одговарали пред Хашким трибуналом нити пред хрватским правосуђем.Тужилаштво за ратне злочине у Београду још увијек није подигло оптужницу против одговорних лица.

Не смијемо никада заборавити злочин над Србима из Равних Котара и на Малом Алану, на Велебиту. Један од начина борбе за истину о страдању нашег народа јесте да Србија у Београду оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година на подручју бивше Југославије.

Присуствовао сам и ове године парастосу који је служен у цркви Светог Марка у Београду за Србе страдале у злочиначкој акцији „Масленица“ у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“. Након парастоса положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку.

У Београду 22. јануар 2026. године

Миодраг Линта