Покисао је Милорад Додик, свјестан да је данас на конференцији одсвирао свој реквијем за снове, а довољно је погледати говор тијела његовог башибозука и најближих сарадника које је окупио, објешена рамена, тих тон разговора и обраћања, поглед у под и тужне изразе лица и схватити о каквом се тужном скупу ради.

Упао је у сопствену замку, прије десетак дана је клечао понизно и послушно пред судијама и тужиоцима Суда БиХ, тиме их легализовао, и сада куд год да крене удара у зид, маказе и јаму коју је сам себи ископао. Иако сам очекивао да ће већ данас заказати нову Посебну сједницу Народне скупштине Републике Српске, на којој ће поново покушати кренути у радикализацију, ипак је био благ, потиштен и умјерен, не смије тек тако учи у Скупштину свјестан да смо спремни и да га чекамо као запете пушке.

Иако тобоже неће признати одлуку Суда БиХ и Центалне изборне комисије БиХ, која ће му ускоро одузети мандат, тражи од сарадника да га слиједе на путу у опасну провалију, ипак је кључна реченица коју је послао на крају конференције за новинаре да се видимо за 6 година када ће се поново вратити, што значи да је већ налегао на руду, само покушава своју капитулацију и предају да ублажу својим присталицама шаљући лажне поруке да се неће предати без борбе

За мене је било важно чути похвале на рачун ПДП-а и Драшка Станивуковића, због најаве бојкота ванредних избора које ће ускоро расписати ЦИК БИХ, што скидс маске и показује њихове договорене игре иза кулиса, и право је вријеме да се све истјера на чистац. Управо сам позвао вршиоца дужности предсједника СДС-а Јовицу Радуловића о шефа Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Огњена Бодирогу да одмах наредне седмице организује састанак опозиције, буду домаћини јер су највећа опозициона странка, позову нас из Листе за правду и ред, функционере и посланике Народног фтонта и ПДП-а, који сматрају да треба изаћи на изборе, и да почнемо разговоре о заједничком кандидату опозиције за предсједника Републике Српске.

Важно је обратити пажњу како је одмјерио погледом невјерну Жељку Цвијановић, која се зачешљала да након његовог уклањања постане калиф умјесто калифа, која је најавика нове битке и тако погазила све што је одлазећи шеф поручио, тако да је питање тренутка када ће кренути отворени рат црвених ружа, да ли ће Жељка преузети СНСД уз помоћ запада, са којим се нагодила Додику иза леђа, или ће је предухитеити Игор од Милорад, постројити и уцијенити њеним синовима, који су добро омрсили бркове на тениским теренима, и који би се могли наћи на удару борбе против корупције ако Жељка буде одбила послушност, како најављује .

Додик је постао премијер крајем фебруара 2006. године, 6 мјесеци пред изборе и у октобру добио 41 посланика, скоро 50% гласова, и не видим разлог да опозиција слиједи сулуду политику Додика и СНСД, који ће сада имати пуно унутрашњих проблема јер иако тврди да му пресуда не брани да буде предсједник СНСД-а тешко ће без функције и моћи држати на узду црвени башибозук. Спреми смо за све опције, а његово кукумакање и вапаји Москви и Београду да га заштите осим гласне осуде неће имати већег одјела нити га спасити јер Вучић има превише сопствених проблема, као и Путин који је свјестан колико је тврда вјера и ријеч у Додика и Вучића, који наоружавају Украјину.

На крају желим да честитам Ненаду Стевандићу функцију предсједника Републике Српске, коју ће ускоро преузети, који је дочекао својих 5 минута и није успио сакрити осмјех и задовољство на конференцији за новинаре, иако се трудио. Не знам како ће мученик на четири стране, водити Народну скупштину и УКЦ, бити љекар, помоћник директора УКЦ Бањалука, предсједник Републике и Уједињене Српске, али прегаоц и кадар Службе ако ништа друго бар има велике амбиције.

Небојша Вукановић