Синоћ је на платоу испред Музеја Херцеговине у Требињу одржана промоција нове књиге „Странац у шуми“ њемачког владике Григорија, којој је присуствовао велики број људи, сигурно више стотина, многи су стајали а плато је био испуњен до последњег мјеста.

О књизи је говорио и фра Ико Скоко, Елис Бекташ и свештеник Никола Пејаковић, а упадљиво је да међу више стотина људи није било градоначелника Мирка Ћурића, директора Електропривреде Луке Петровића, кога је Григорије створио и гурао на позиције, користећи блискост да Додиком да га нахвали и препоручи, као и осталих директора, тајкуна и моћника који су некада само вребали прилику да се примакну Григорију, док је био херцеговачки владика на врхунцу моћи и који је могао да заврши све, од посла, функције до тендера.

Григорије је изгубио моћ и политички утицај, а уз то и „пријатеље“ који су се утркивали ко ће више да му се додвори, и због којих је мене јавно нападао и линчовао, како би их на неки начин заштитио од моје критике. Григорије  понекад критикује Вучића, додуше стидљиво и никад отворено и оштро као његов духовни отац, блаженопочивши владика Атанасије, подржава студенте и њихове протесте, што је за требињске улизице опасно, и због тога су се од владике њемачког дистанцирали сви они који су му некада љубили руку и мантију сваки дан.

Порука је јасна и вјерујем да је Григорије добро разумије и да је схватио, додуше касно, да су његови бивши пријатељи много лошији људи и лошијег карактера него што сам о њима писао и говорио. Не вјеруј Луки и црвеној дружини ни када ти дарове носе.

Небојша Вукановић