Преминуо Исмет Ђухерић, командант Одреда „Меша Селимовић“ Војске Републике Српске
У Броду у 77-ој години живота преминуо је потпуковник Исмет Ђухерић, први командант Одреда Меша Селимовић Војске Републике Српске. Јединица се састојала од 120 људи, углавном Бошњака из општина Босански Брод и Дервента али је у чети било Срба и Хрвата. Одред Меша Селимовић основан је у селу Кутина код Дервенте у љето 1992. године, управо на приједлог и иницијативу капетана прве класе Исмета Ђухерића, који је касније добио чин потпуковника Војске Републике Српске. Одред се истакао у борбама за одбрану Посавине, а командант Ђухерић после рата био је одборник и предсједник Скупштине општине Брод, те предсједник локалне организација СУБНОР-а. О животу потпуковника Ђухерића више детаља у тексту портала Глас Српске, као и прилог из архиве, како је ужасни злочин Хрватске војске над српским цивилима у Сијековцу утицао на Исмета и одлуку да се са комшијама Бошњацима укључи у састав Војске Републике Српске.
Умро командант Исмет Ђухерић: Бошњак који је бранио Српску
Фото: Агенције | Исмет ЂухерићДЕРВЕНТА – Преминуо је потпуковник Исмет Ђухерић, први командант чете „Меша Селимовић“, формацијске јединице која је најприје припадала Осињској пјешадијској бригади, а затим била у саставу 27. моторизоване.
Исмет Ђухерић је ушао у историју као један од најређих примјера човјека који је успио спојити – ратну обавезу и цивилизацијски морал, пише Дервента Кафе.
У операцијама на ширем дервентском подручју 1992. године, чета „Меша Селимовић“ је у реалном борбеном ефекту била препозната као ударна, организована и високо мотивисана.
У фази формирања линије, стабилизације и преузимања секторских зона – 327. мтбр је имала статус кључне бригаде – а чињеница да је Исметова чета имала унутар тог система повјерење и кредит командантског нивоа.
– Није био од оних који се хране реториком, него од оних који раде ствар, говорили су људи који су били у том времену у командним круговима.
Бошњак који је остао, није емигрирао, није промијенио стране, него је одлучио да брани оно што је у Сијековцу 70-их и 80-их градио – заједнички живот.
Одликован је Медаљом заслуга за народ. На командној дужности наслиједио га је потпуковник Нусрет „Нуце“ Диздаревић, који је јединицу водио до краја рата.
Сијековац масакр му је био лични преокрет – и лично свједочење. Лик Исмета Ђухерића временом је добијао свој стварни контекст – он је био човјек који је показивао да се и у рату може бити нормалан човјек.
