И раније сам примијетио и јавно говорио, сада је то постало више него очигледно свима, да нас, мене и посланике Листе за правду и ред, страни амбасадори, евро-парламентарци и дипломате заобилазе у широком луку и не желе да имају са нама контакт и разговоре. Наравно да нама ништа не треба, у свакој прилици сам истакао да ми водимо суверенистичку политику и да не желимо апсолутно било чију подршку, ни странаца, ни тајкуна и домаћег крупног капитала, нити неке службе и центра моћи, за нас је апсолутна слобода непроценљиво богатство, али је јасна намјера да се покушавамо изоловати а грађанима и гласачима послати порука да смо мали и неважни, што подсвјесно утиче на њихово опредјељивање.

Прије пар дана у Бањалуци је боравио Џон Гинкел, отправник послова и први човјек Амбасаде САД у БиХ, који се састао са свим представницима власти, од Синише Карана и Ане Тришић Бабић до Сава Минића, Жељке Цвијановић и Ненада Стевандића, али и свим представницима опозиционих странака,  наравно осим нас, са Јеленом Тривић, Бранком Бланушом и Драшком Станивуковићем.

Исто је било и током претходне посјете Гинкела, који се у више наврата састао са представницима и власти и опозиције у Републици Српској и Федерацији БиХ, у Сарајеву и Бањалуци а једино није имао жељу да разговара са нама, чује ставове и мишљење Листе за правду и ред. Занимљиво да се амбасадори често састају  са лидерима странака и покрета које су настале након избора политичком корупцијом и куповином посланика, тек треба у октобру да први пут изађу на изборе и потврде парламентарни статус, док се избјегавамо и презиремо ми који имамо чисте мандате и политику, никог никад нисмо купили и превели, немамо сумњиве изворе финансирања, сумњиве трансакције, донације и све нам је апсолутно чисто!?

Слично је у са амбасадором Аустрије у БиХ, који је боравио у Бањалуци и састао се са свим лидерима, посланицима и представницима опозиционих странака, наравно осим нас, а претходно је слично било са другим амбасадорима западних земаља, али и Русије, делаког Јапана, те делегација и парламентараца из Европске Уније, који су долазили у Бањалуку и Сарајево, разговарајући са свима, осим са нама.

У протекле четири године ниједан амбасадор и дипломата није дошао у сједиште наше Листе за Требиње, иако имамо регуларно освојене мандате на свим нивоима власти, од локалног, Народне скупштине и Вијећа народа Републике Српске до Парламента БиХ, и једни смо од ријетких на политичкој сцени који се никада на било који начин нису могли повезати са корупцијом, аферама, нагодбама, прљавим политичким нагодбама и нечасним стварима. Јасно је да се ради о покушају изолације, слања поруке да је наша суверенистичка политика неприхватљива, иако се декларативно сви залажу за оно што ми пропагирамо и видимо, нормализацију односа, правду државу и владавина права, смиривање тензија, борбу против корупције, стављање у фокус животних тема, помирење у чему смо ми сигурно најдаље одмакли и имамо подршку народа и у Републици Српској и Федерацији, па је било за очекивати да добијемо бар декларативну подршку а све је управо супротно.

Сигурно да у свему прсте имају и власти Србије, које овдје имају своје фаворите, препоручују странцима контакт са њима, раде на њиховој промоцији, умрежавању и изградњи страначке инфрастуктуре, а са друге стране покушавају да нас униште, јер једини не зависимо од Бањице и Београда, што показују на сваком кораку, од напада преко Информера и Хепија до вишесатних задржавања на граници. Ово није ништа ново, а о тактици и играма великих сила говорио је из прве руке бивши предсједник Црне Горе, покојни Момо Булатовић, један од ријетких који је био високо у политици и није испрљао руке нечасним радњама, свако наравно гријеши и није савршен,

Слободни и чисти, који се не могу уцијенити и купити, не одговарају ниједнођ центру моћи, јер нисмо спремни на трговину, нагодбе и издају, радимо у интересу других а не свог народа, и то је први и кључни разлог зашто се овако страни амбасадори, али и Загреба и Београд, Москва и Вашингтон, према нама опходе, покушавају нас минимизирати али ако имате искрену подршку народа, ако вам људи вјерују, онда им је све узалуд.

Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана до коначне побједе. Детаљнији осврт у видео прилогу…

Небојша Вукановић