Забринути студенти са јавних универзитета Републике Српске се обраћају свим патриотима, одговорним људима и људима добре воље поводом дјеловања институција Републике Српске које показује дубок проблем двоструких стандарда и потпуне политичке неозбиљности.
Према тексту који је освануо на већини медијских платформи са простора Републике Српске и одређеним налозима на друштвеним мрежама, 21. јула 2026. године, одржан је сусрет лидера СНСД, владујућег политичког субјекта Републике Српске, Милорада Додика са „младом и веома успјешном Бањалучанком“ Анастасијом Босанчић.

Господин Милорад Додик је Анастасију представио као „изузетну младу особу“ чије је знање „препознато широм свијета“, уз поруку да су Републици Српској потребни такви млади људи и да их треба подржати. Али управо ту настаје проблем. Кроз ову наизглед протоколарну објаву, институције дају подршку младима људима, али заборављају да то оне не смију радити селективно, по ПР потреби и по политичкој користи, већ по јасним критеријумима и уз свијест о томе какву поруку шаљу грађанима Републике Српске тј. младим људима и студентима који су упознати са тим о каквој се младој особи овдје заиста ради.

Наиме, несхватљиво је то што се институционална промоција даје некоме чији су јавни наступи и објаве изазвали бројне полемике. Уз ово саопштење, шира јавност ће имати прилику да види фотографије и објаве које су већ биле јавно доступне, укључујући фотографије поменуте Анастасије са Златком Лагумџијом (амбасадор БиХ при УН) у јеку изгласавања спорне резолуције о Сребреници у УН и Вјосом Османи „предсједницом“ ткзв. Републике Косово у доба немира и напада на Србе на Косову и Метохији, као и фотографију са европском комесарком Мартом Кос која је позната као противница Републике Српске.

На овим фотографијама, поменута Анастасија срдачно поздравља и обасипа похвалама личности које је тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик гледао „преко политичког нишана“.
Јасно је да се мишљења могу разликовати, али док у Републици Српској млади људи бивају кажњени ускраћивањем различитих прилика или друштвеном сатанизацијом због неприпадања одговарајућем политичком субјекту, овдје видимо да ипак одабрани добијају награду за антисрпство у виду подршке у иностраном школовању (чиме се ненамјенски троши буџет Републике Српске).

Сматрамо да је горепоменута требала да затражи помоћ и подршку „политичког Сарајева“ које јој до сада било главни инструктор и финансијер њене „међународне препознатљивости“.
Поставља се питање, зашто неко ко ради овакве ствари ипак постаје „препознат и подржан“ од стране Републике Српске?
Уз поменуто, вриједи издвојити да Анастасија већ дужи низ година својом пропагандом на друштвеним мрежама подржава независност Косова, промовише руску агресију на Украјину, а на мјестима гдје су њено „знање, рад и резултати већ препознати“ она се бори за унитарну и централизовану Босну и Херцеговину, док сарађује са министром Елмедином Конаковићем и „политичким Сарајевом“.

Пропагирајући идеју унитарне и централизоване Босне и Херцеговине, сматра да је унитарна БиХ обећана земља што доказују њени стални обиласци одређених крајева ФБиХ под окриљем међународних организација и страних агентура Бајденове администрације.
Грађани имају право да сами процијене какву симболику носе такви поступци и да ли је примјерено да особа која шаље такве поруке буде представљена од стране институција Републике Српске као узор младима..
Посебно је поразно што господин Додик данас јавно хвали особу која је у својим „међународним“ наступима износила најоштрије критике на рачун њега и политике коју представља. Тиме се не шаље порука политичке ширине, већ порука потпуне недосљедности и неразумијевања.
Ако неко свакодневно тврди да брани интересе Републике Српске, онда грађани имају право очекивати да ће исти критеријуми важити и када се одлучује коме ће се дати институционални легитимитет.
У исто вријеме, стотине вриједних и поштених студената Републике Српске, који никада нису имали политичку заштиту или привилегије, не могу добити ни прилику да обаве приправнички стаж у јавној управи док не могу ни сањати о пријемима у институцијама Републике Српске. Њихов рад, успјеси и оданост заједници остају занемарени, док се институционална пажња усмјерава на особе чији су јавни политички ставови изазвали дубоке подјеле. То није подршка знању и успјеху, него само један од безброј примјера потпуне недосљедности институција које од грађана траже једно, а својим поступцима показују друго.
Република Српска заслужује да њене институције буду досљедне, одговорне и да као узоре представљају људе чији рад и јавно дјеловање не доводе у питање вриједности које те исте институције тврде да штите. Мислимо да је вријеме да се престану финансирати пропали пројекти „политичког Сарајева“, које је и само одустало од финансирања и подршке српским отпадницима.

ПОЗИВАМО НА ОДГОВОРНОСТ ПРЕДСТАВНИКЕ ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ЉУДЕ СА ФОРМАЛНИМ И НЕФОРМАЛНИМ УТИЦАЈЕМ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКЕ, ПАРЛАМЕНТАРНЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ, ПРЕДСТАВНИКЕ МЕДИЈА И ПРЕДСТАВНИКЕ СТУДЕНТСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ ДА АДЕКВАТНО РЕАГУЈУ НА ОВАКВЕ ОБЈАВЕ, ДА НЕ ДОЗВОЛЕ ЗАМЈЕНУ ТЕЗА И ДА СТАНУ У КРАЈ ДОМАЋИМ ИЗДАЈНИЦИМА КОЈИ РАДИ СВОГ ЛИЧНОГ БЕНЕФИТА КРОЗ ЗАКУЛИСНЕ РАДЊЕ ОДУЗИМАЈУ БУДУЋНОСТ ИСПРАВНИМ МЛАДИМ ЉУДИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
Захтијевамо да се Кабинет предсједника Републике Српске и господин Милорад Додик јавно извине уколико нису били упознати са досадашњим радом Анастасије Босанчић и тиме исправе неправду, с обзиром да су нарушили лични интегритет, интегритет институција Републике Српске и показали непоштовање према студентској популације Републике Српске.
Забринути студенти јавних универзитета Републике Српске
21. јул 2026. године