Тешко је свима пао пораз Србије од Албаније и Лесковцу, који ће бити кључан за испадање са Свјетског првенства у фудбалу, велико национално понижење и катастрофа. Ћаци селектор Драган Стојковић Пикси, који мисли да је највећи домет и сигурност за позицију сликање и додворавање Александру Вучићу и властима, свакако је највећи кривац за један од најтежих пораза и серију лоших резултата и игру, али није једини, а најтужније је што показује своје право лице и лоше особине, што не жели да поднесе оставку, упркос катаклизми, јер има огромну плату и чека да га смијене како би од Србије узео милионе, што показује да је никакав човјек и карактер без образа и морала.

Корјен проблема је болесно мијешање власти и политике у сваку пору друштва, од спорта до културе, гурање Недимовића и Ђајића умјесто Немање Видића и Матића на чело Фудбалског савеза Србије, до именовања лудог Драгослава Бокана на чело Народног позоришта у Београду а последице су застрашујуће.

Јасно је да Вучић одређује све у Србији, гдје ће се и како градити пут, пруга или фабрика, која ће фирма радити посао, ко ће бити селектор, први човјек позоришта, ко треба да игра а ко сједи на клупи, а последице су поражавајуће и урушавају све, па и осјећај националног поноса и достојанства. Чињенице да и у Србији и Републици Српској о свему одлучује један човјек су страховите и поражавајуће, праве катастрофа на сваком пољу и кораку.

Да је бивши капитен репрезентације Србије Немања Видић дошао на чело Фудбалског савеза Србије и добио одријешене руке да ради спортски посао, који одлично разумије јер је био један од најбољих дефанзиваца и фудбалера свијета, капитен репрезентације имћ Манчестер Јунајтеда кад је био на врхунцу са Фергусоном, умјесто понижавања сенилног Драгана Џајића који је фикус, гурања Недимовића и партијских послушника из СНС-а, сада би се са Енглезима борили за прво мјесто а не би се брукали и срамотили да нас Енглези напуне као Андору и губили од Албаније.

Слично је и са кошарком и дебаклом на Свјетском првенству, о чему сам говорио, јер не може се очекивати да кошаркаши остављају срце на терену ће, као некада ће док а да ћаци навијачи на трибинама туку њихове пријатеље и родбину, као Гудурићу, јер је неко навијао „ПУМПАЈ“ умјесто „Ацо Србине“. Систем је труо и док се он не промијени не треба очекивати успјехе и резултат, ни са репрезентацијом нити са клубовима, у којима такође политика такође води кључну ријеч, разни ћаци тајкуни и стручњаци.

Детаљнији осврт у видео прилогу…

Небојша Вукановић