По трећи пут само у последњих десетак дана у Србији су се састали Александар Вучић и Милорад Додик, а стиче се утисак да су њихови састанци и разговори интензивирани од како је њихов кључни савезник Виктор Орбан потучен до ногу на изборима у Мађарској, јер су изгубили кључно упориште и заштиту у Европској Унији,  па сада збијају редове и праве заједнички план одбране. У недељу ће поново бити скупа у Доњој Градини, вјероватно по старом обичају на нашој националној трагедији, страдању и геноциду у НДХ покушати ватреним политичким говором добити који политички поен, а како се буду приближавали избори све ће бити чешће њихове заједничке акције и наступи.

Заниљмиво да је међу првима радосну вијест о састанку Вучића и Додика пренио сарајевски Аваз Фахрудина Радончића, у позитивном тону и формату скоро као РТРС, а једино добро у свему је што се јасно види колико је исправан став Листе за правду и ред да се требамо уздати у се’ и у своје кљусе, да опозиција у Републици Српској не треба слушати инструкције Београда и Александра Вучића, и да је опасан и потпуно погрешан политички став Јелене Тривић, у нешто мањем и приктивеном обиму и Драшка Станивуковића, који траже да се слуша Београд јер нам је наводно Вучић пријатељ, па се често позивају на наводну подршку Вучића и то им је главни аргумент за политички став да се требају слушати његове наводне инструкције, које нико није јавно чуо јер нису никада јавно саопштене, посебно око кандидатура за инокосне функције.

Тако је Вучић, да би у договору са Додиком поаику јасно да Вучић држи леђа Додику и да је сулудо слушати било какве његове савјете, приједлоге и инструкције, јер је то пут у пораз, пропаст и раскол опозиције.

Небојша Вукановић