Нисам адвокат нити портпарол Милана Миличевића, не желим да га браним, тврдим да ли је крив или невин, то ће ипак урадити суд, тужилаштво и институције правосуђа иако им се тешко може вјеровати јер су селективном правдом, срамним пресудама и поступањем које је довело до свеопште криминализације друштва најодговорнији за општу лошу ситуацију и изгубили су углед. Не желим да се остави погрешан утисак да само критикујем власт а увијек браним лидере опозиције, јер је познато да се трудим бити принципјелан и критиковати људе у опозицији и бити самокритичан, али важно је саопштити неке чињенице и информације, јер је пуно коментара одакле у породичној кући Милана Миличевића 400 000 марака.

Супруга Милана Миличевића власница је Нео-медика специјалистичке клинике у Теслићу, која тренутно има 6 запослених радника, и у 2024. години имала је 453 826 КМ прихода и 217 603 КМ чисте добити, а у 2023. години остварила је 181 234 марака чисте зараде, са 370 418 КМ промета. Са званичних података портала Акта.ба о пословању фирми може се видјети да је Нео-медика у последње двије године имала нешто мање од 400 000 марака чисте добити, таман колико је новаца нађено у породичној кући Милана Миличевића, а у последње 4 године око 550 000 марака.

Треба рећи да су поред Милана Миличевића оба сина и невјеста љекари, да вјероватно без своје клинике имају скоро 20 000 марака мјесечних прихода, око 250 000 годишње, и врло лако ће доказати поријекло новца који је пронађем у кући, али нећу тврдити да ли је то два имовина, како су и шта стекли јер нисам упознат и не знам детаље, осим оних који се могу проверити и доступни су јавности. Реакције народа су такве да чим неко из опозиције има неку уштеђевину, купи неки полован аутомобил или неки стан одмах је лопов и људи говоре сви су исти, што и јесте мантра режима, јер ваљда се подразумјева да мораш бити убога сиротиња, возити старог голфа и живјети монашки живот ако си опозиција јер само власт и лопови могу бити богати.

Док сам радио као професор у школи, новинар БН телевизије и дописник листа Дан, те колумниста портала Бука још 2009. године купио сам стан у центру Требиња, наравно уз помоћ кредита, а 2011. године купио у ауто салону у Бањалуци аутомобил „форд мондео“ стар свега 5 година, те на породичној кући 2012 године доградио нови дневни боравак од  скоро 30 квадрата, реновирао купатила и старији дио куће. Радио сам сваки дан у години 3 посла, уз то писао, имао свој бког и YouTube канал, имао више од 3000 марака мјесечних прихода, живио веома лијепо и лагодно јер никада нисам коцкао и играо кладионицу, пио, пушио, лумповао, куповао скупу гардероба већ живио нормално и релативно скромно, као и данас, уживајући у малим стварима.

Да сада купим стан и  релативно нову лимузина, стару 5 година, саградим анекс куће и обиђем пола свијета снимајучи репортаже за Недељно поподне БН Телевизије, сви режимски медији би скочили и рекли да сам лопов, јер иако радиш сваки дан три посла, имаш велике регуларне приходе очито не смијеш ништа да привриједиш јер би се покренула кампања о мени као лопову, плаћенику, издајнику, богаташу…

Од уласка у политику и ксндидовањс 2014. године нисам привриједио, купио нити реновирао ни квадратни метар, иако 11 година радим и борим се, морао сам плаћати пресуде, пенале, гурсти некако кампању, а све очи су упрте у мене и да сада купим половину оног што сам купио као новинар покренула би се лавина. Свако треба да положи рачуне и за своју имовину и све што ради, зато нам треба строга примјена Закона о поријеклу имовине, нек пођу од свих нас из опозиције, али нек свако положи рачуне а не да је на дјелу буде селективна правда, у којој је нормално да башибозук из петог ешалона режима, неки одборник и директорчић локалне фирме, преко ноћи постане газда и милионер, оснује лично, или преко повезанији лица фирму која са једним или пар радника приходује милионе добијајући намјештене тендере и послове, о мултимилионерима су мултимилијадерима на врху система да не говорим, а да је правосуђе и полиција слијепа и нико не полаже рачуне јер се закони усвајају само за нас из опозиције, обесправњене и сиротињу, на којој се шиљи оловка и показује моћ државе.

Небојша Вукановић