Непосредно пред изборе прво Марија Захарова, портпарол Кремља, а потом и Дмитриј Медведев, јавно су подржали режим Милорада Додика и његовог кандидата Синишу Карана, позвали грађане да гласају за њега јер је тобоже жртва запада, а занимљиво да је Захарова послала писмо подршке Додику док је он био у Вашингтону, трошећи милионе из буџета како би се сликао са неким сенатором и додворио Трампу. Изјавио сам да је то дипломатски некоректно, мијешати се грубо и наше изборе и политичке односе, да је политички шизофрене и чудно да Руси отворено одржавају америчког играча Милорада Додика, који води антисрпску политику разарања Републике Српске, али и подржава санкције Русији, кроз одлуке Савјета министара БиХ које су гласали његови министри пратећи вањску политику Европске Уније, отвара врата НАТО-а, усвајајући нови АНП Програм реформи за НАТО, питање дана кад ће БиХ постати пуноправни члан НАТО-а, а Додик и Човић се боре за јужну плинску плинску интерконцију, амерички пројекат који има за циљ да се потисну Руси и њихов монопол на плин у БиХ и региону!? Наравно да је чудно и парадокс што Руси отворено подржавају оне који раде за запад против њих, а непријатељски и некоректно се односе према нама који смо за политику неутралнности и нисмо урадили ништа против Русије и руских интереса, а они у изборној шутњи позивају да се гласа за режим, а разлика између два блока је свега 1%.

Ми из Листе за правду и ред не одговарамо ником, јер видимо аутентичну суверенистичку политику да се ради у интересу људи и народа који овдје живи, не интересу ценатра моћи, да не желимо мијешање у велике сукобе истока и запада, да немамо војну силу и да је мир и стабилност највећи патриотизам, а не додворавање моћницима и великим силама, како то ради Додик и остали, који опстају на власти јер служе другима.

Ми нисмо Русима отели њихова предузећа и нафтну индустрију, учествовали у наоружавању Украјине и узимали новац на наоружавању, рату и страдању, нисмо увели санкције, стали на страну запада и због тога смо заслужили бар минимум поштовања а не нападе. Амбасада Русије ми је после позива отказала позив који ми је раније упућен на пријем поводом Дана браниоца отаџбине у Сарајеву у  фебруару, а надам се да ће неко из амбасадор Калабухов или неко други из Амбасаде Русије у БиХ појаснити одакле им право да ме позивају на телефон и израђавају незадовољство мојим јавним иступима, зашто крше Бечку конвенцију, мијешању се у изборе и унутрашње ствари друге државе, што замјерају западу, и да ли због чињенице да смо опозиција, па не можемо да им наудимо, даје слободу да на нама без разлога показују моћ, истовремено додворавајући се властима које раде против њихових интереса, јер сам све доживио као увреду и дипломатски скандал?

Могуће да је Русији, као и Америци и другима интерес да овдје буде латентно жариште, да ослабљена Европа има додатне проблеме, да се окреће пажња са дешавања у свијету, али народ мора бити свјестан да трава највише страда кад се слоново туку и да је нјамудрије бити по страни, понашати се мудро и одољети притисцима. Детаљнији осврт у видео прилогу…

Небојша Вукановић