У љето 1992. године, у јеку офанзиве и агресије Хрватске војске на Требиње и југоисточну Херцеговину, на Бобанској висоравни формирана је Бобанска чета, као елитна и интервентна јединица Требињске бригаде која је имала важну улогу у одбрани овог краја. Бобанском четом од оснивања до погибије на Борачком језеру на Крстовдан 1994. године командовао је војвода Недељко Видаковић, бројала је нешто више од 100 до 120 бораца, углавном мјештана бобанских села, а 23 војника погинула су у одбрани Херцеговине.

На Странама у близини села Рапти данас је, у присуству мјештана и демобилисаних бораца, јеромонах Марко Прцовић из манастира Завала служио је помен припадницима Бобанске чете, код споменика подигнутог у камену 2000. године на коме су имена Недељка Видаковића, Саве Видаковића, Милана Андрића, Драгана Анђелића, Недељка Бокуна, Јова Бокуна, Момчила Бокића, Риста Вујиновића, Тома Вујиновића, Анђелка Kардума, Риста Kардума, Влада Kомненића, Милутина Ламбете, Александра Маслеше, Радослава Милетића, Риста Миша, Михајла Поробића, Сава Реџа, Блажа Станковића, Михајла Столице, Лаза Ћебеџије, Жељка Чичковића и Радомира Шегрта.

У селу Брадина код Коњица данас је служен помен за 48 недужних Срба из овог села који су убијени од стране припадника Армије БиХ и ХВО који су напали и заузели село 25.5.1992. године, остатак мјештана одведен је у логоре гдје је живот од тортуре изгубило још 22 становника Брадине. После рата обновљено је свега шест кућа, али повратка народа нема.

Брадина је некада било највеће српско село у Коњицу а данас у њему нема Срба, а село је познато и по томе што је у њему, у српској породици Куљанина, рођен злогласни Анте Павелић, основич НДХ, јер је његов отац за вријеме Аустрије становао као подстанар у српској породици док је радио на пробијању тунела за жељезницу кроз превој Иван.

Небојша Вукановић