Просто нас неће ми на једном пољу, ни у друштву, ни у спорту, и тешко је ноћас многима заспати након тешког и болног пораза од Финске. Пешић је направио доста успјеха, али тешко је водити репрезентацију у осмој деценију живота, бити селектор у 77-ој години живота. Кошарка је национални спорт за Србе, сви смо очекивали бар неку медаљу, ако не злато, али играли смо лоше, прије свега одбрану, дозволили да нас Финци наскачу, чак 20 скокова у нападу, и тежак пораз који ћемо дуго памтити. Јесте недостајао Богдановић али оправдања нема..

Ипак и дешавања изван паркета сигурно су утицала на игру, расположење, односе.. Полицаја је синоћ брутално претукла младост и народ у Новом Саду, по ко зна који пут последњих мјесеци, претходно су ћаци и провокатори инсенирали инцидент и напали полицију, а сигурно да је у народу и маси од неколико десетина хиљада људи било и родбина кошаркаша. Тужно је било читати у гледати како су власт и Вучић, који је синоћ видно пијан изашао пред камере и срамотио нацију непримјереним изјавама и понашањем, послао лојалисте и ћације у Ригу да туку, пријете и нападају навијаче Србије ако буду скандирали „ПУМПАЈ“ или вријеђали Вучића, што је национална брука, а тензије у друштву су толике да се не навија Србији и играчима као некад, јер су протести и бунт у фокусу јавности мјесецима. Због навијачких туча, срамних писања Информера и режимских, сталних тензија и лоше атмосфере многи кошаркаши и спортисту не желе да ограду у Србији, излажу породице притиску и проблемима .

Док не раздвојимо политику и спорт нема напретка јер су Кошаркашким клуб Црвена звезда под чудним околностима напустили Недовић и капитен Лазић након јавне подршке студнетима, а Дејан Давидовац можда није отпутовао у Ригу јер је био на протестима. Слично је на клупском нивоу, гдје се Дрчелић и Терзић са једне а Мијатовић и Мијаиловић са друге стране такмиче ко ће се више додворити Вучићу, захвалити на спонзорима у новцима, а слично је и код нас, гдје Додиков син Игор контролише кошарку а сестрић Вицо Зељковић Фудбалски савет БиХ, његов брат Богољуб Зељковић Фудбалски клуб Борац, и онда се чудимо што се испада у прескочим квалификација од аматера.

Тужни смо и потиштени, некад је бар спорт, највише кошаркаши и Ђоковић, доносили радост, а ваљда након кише и тмурних облака напокон и нама гране сунце. Детаљније у видео прилогу..

Небојша Вукановић