И док се грађанима Босна и Херцеговина скенирају зјенице и отисци на уласку у Хрватску и Европску Унију, предсједник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић ушао је данас у БиХ и Републику Српску преко прелаза код Градишке који није у функцији, показујући тако не само неку надмоћ над нама, да му се све може, већ и крајње непоштовање домаћина. Тужно је било гледати велике србенде и патриоте Милорада Додика и Драшка Станивуковића, како се понашају снисходљиво на сваком кораку, осмјехују, трчкарају и облијећу око Пленковића и Човића, сретни што су им драги гости и шефови дошли у Бањалуку.

„Ту смо за вас“ поручио је Пленковићу веома снисходљиво млађани градоначелник Бањалуке и лидер Покрета за власт Драшко Станивуковић на Петрићевцу, који је био толико брз у  пробијању и трчкарању за Пленковићем да је потиснуо чак и његове тјелохранитеље, да би био први до хрватског премијера, а тек онда ишчо је обезбјеђење, па Додик, Човић, Борјана Кришто, чланови хрватске делегације..

Треба бити добар домаћин, али треба сачувати бар минимум националног достојанства и веома је тужно гледати како Додик, Минић, Станивуковић и свита покушавају да се на сваком кораку и осмјеху додворе Пленковићу, који их је гледао са презиром, јер потези његове Владе према Србима у Хрватској, који су од конститувног народа остали само у траговима, а спорни закону  од имовини, рушење ћириличних споменика до благих реакција и срамног односа према усташким поздравима, нападима на Србе и прекидима културних догађаја, до постављања одлагалиште на самј границу у Банији показују однос према нама Србима али и Босни и Херцеговини.

Један од утисака свакако је поглед Драгана Човића упућен Додику, гледао га је са дивљењем као да се изненада пре њим појавила појавила Моника Белучи, у свом говору поздравио га као предсједника, шаљући касни поруку ачи наглашавајући колико су везе између њих блиске и нераскидиве. Једно од понижења и грубих пропуста свакако су овали са месом и сиром, мрсна трпеза сервирана пред Додика, Минића и Станивуковића, јер из поштовања и обзира њихови домаћини, бискупи и фратри, требали су послужити нешто посно, јер је вријеме Божићног поста, без обзира да ли посте или не, јер је то знак поштовања и добродошлица и сигуран сам да не би направили сличан гаф и послужили алкохол имсвињетину да су им у госте дошли неки богати арапи.

Долазак Пленковића и Човића био је добра прилика да после дуже времена, јер је у току акција скривања трагова, скупа видимо насмијане у срећне Додика и Станивуковића, играче по вољи и укусу Загреба, како се такмиче ко ће својим газдама оставити бољи дојам и утисак, очараги, исказати послушност те онда очекивати и добити већу подршку уочи избора и после њих кад крену изборне комбинације са Драганом Човићем и ХДЗ БИХ.

Имајући у виду шта су усташе урадиле на Козари и Бањалуци, као знак помирења било је за очекивати да Пленковић искорити долазак у Бањалуку да положи цвијеће на споменик жртвама усташког терора на Козари или Шарговцу, тамо пошаље поруку да осуђује хлочиначки усташки режим Анте Павелића и геноцид који је почињено нас Србима у НДХ у Другом свјетском рату али очито то није био дио протокола ни плана. Бискуп Мајић је дао посебну Захвалницу Милораду Додику, али је то сувише мало и танко имаћи у виду шта је све Додик урадио за Хрватску, територијално их спојио, бори за Човића и Хрвате у БиХ, трећи хрватски ентитет, и сигурно је заслужио много више, макар орден Анте Старчевића или бана Јелачића.

Сигуран сам и да нико од Србенди и патриота, Додик, Минић а посебно Станивуковић, није питао Пленковића за положај Срба у Хрватској, који је много лошији него Хрвата у Републици Српској, за одлагалиште нуклеарног отпада на Трговској Гори или узурпацији српског министарства у Савјету министара БиХ, гдје ХДЗ БИХ има дупло више министара од Срба, супротно Уставу и законима, због насиља Борјане Кришто, а била је права прилика да се отворе нека од ових питања која су од националног интереса.

Ујутро ћу објавити видео прилог и детаљан осврт на посјету Андреја Пленковића, Драгана Човића и Борјане Кришто Бањалуци, политичке поруке које су послане и какав је циљ Загреба, да поново пружи подршку Додику, иако мјесецима и годинама блокира европски пут, за који се тобоже залажу челници ХДЗ из Загреба и ХДЗ БИХ.

Небојша Вукановић