ОТВОРЕНО ПИСМО

Предсједнику Републике Српске Милораду Додику, Предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу, Министарству просвјете и културе, Општини Невесиње и руководству Средњошколског центра „Алекса Шантић“

Поштовани,

Овим путем се као дипломирани библиотекар са положеним стручним испитом и регистрован на евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске у Невесињу, обраћам јавно горе наведеним, са искреном намјером да укажем на дубоко важну тему која надилази појединачни конкурс за посао – а тиче се опстанка, развоја и достојанственог живота људи у малим срединама, каква је и наша општина.

Наиме, дана 02.07.2025. године расписан је конкурс за радно мјесто библиотекара у средњошколском центру “Алекса Шантић“ , с напоменом да се тражи приправник, иако тренутно у библиотеци ради само књижничар са средњом стручном спремом. Сматрам да овакав критериј отвара важно питање – зашто се у заједници попут Невесиња не препознаје значај задржавања и запошљавања већ квалификованог и стручног кадра, нарочито када исти потиче из локалне заједнице и спреман је дугорочно да доприноси њеном културном и образовном развоју?

Библиотека није само простор за књиге – она је средиште знања, културе и образовања. У времену када млади масовно напуштају мање средине у потрази за шансом, овакви конкурси који искључују оне који већ имају стручно звање и искуство, шаљу поруку да се знање и труд не вреднују, већ да се форма поставља испред суштине.

Поставњам питање јавности и одговорнима: Да ли желимо одрживу локалну заједницу, или само привид развоја кроз формалне процедуре које не воде рачуна о стварним људима и њиховим могућностима да овде живе и раде? Да ли је политика запошљавања усклађена са декларативном политиком опстанка и развоја мањих средина?

Као библиотекар који је уложио године у образовање и полагање стручног испита, очекивала сам да ће локална заједница , којој припадам и којој желим да доприносим, препознати мој труд и омогућити ми да у њој живим и радим. Умјесто тога, критериј конкурса јасно искључује могућност да будем узета у обзир, иако сам једини квалификовани библиотекар на бироу у Невесињу.

Важно је истаћи да:

1. Према Закону о библиотечкој информационој дјелатности Републике Српске, члан 39, став 1, „стручне послове у библиотеци …могу обавњати лица са одговарајућом… стручном спремом и положеним стручним испитом“.

2. У средњим школама, према Закону о средњем образовању и васпитању РС, библиотекар спада у категорију стручних сарадника, са обвезом да испуни одговарајуће образовне и стручне услове – што сам ја испунила.

Дакле, формални захтјев конкурса «приправник« не признаје чињеницу да сам већ стручна и квалификована за обављање посла библиотекара у складу са законом, већ потенцијално фаворизује неког без стручне спреме. То води у ситуацију у којој државни конкурс, умјесто да вреднује стручност, потиче запошљавање особа без довољног знања, што је изузетно проблематично на два нивоа:

Струковни квалитет услуге: мала средина попут Невесиња не може себи дозволити смањење квалитета културних и образовних установа.

Политички и морални аспект: такви конкурси ставрају сумњу да су критеријуми селективни , да се бира „погоднији“ кандидат, а не квалификовани – а то поткопава повјерење грађана у систем.

За десет година проведених на бироу рада као библиотекар, било је шест запослења у библиотекама, али нико од њих није био библиотекар по струци. Наду ми је давао Премијер Вишковић, недавном изјавом, да нема више политичког запошљавања, али овај примјер показује да се такви случајеви још увијек јављају.

Зато вас позивам да преиспитате и шире сагледате политику запошљавања – не само у овом случају већ генерално. Јер свака одлука коју донесете има посљедице по стварне људе и будућност Невесиња. Можда је овај конкурс само један ред у службеном гласнику, али за мене он представља питање живота, опстанка и права на достојанствену егзинстенцију у мјесту којем припадам.

С поштовањем,

НМиљана Савић, Невесиње