Милан Никчевић

Гатачке коалиције

Лични став

После дугих мјесеци натезања у Гацку је  оформљена нова скупштинска већина коју чине СДС – ДНС И СРС/ПДП и то је нова гатачка реалност која се може посматрати из много различитих углова. Заправо, после дугих деценија јасне подјеле на „црвене и њихове савезнике и противнике црвених и њихових савезника“ дводеценијска прича о „партијским малим црвеним књижицама које се нуде али од којих су јаче ријечи ђеда Крстана“, одлази у заборав и историју. Има ли уопште смисла и ко ће више у емотивним кампањама и набојима по којима је Гацко било познато мимо друге, наручивати „комуњаре, комуњаре“?

Како више народу објаснити да нису сви исти? Математика је коначно и у Гацку побиједила. А можда је тако и боље…. Ко је јамио јамио је ко се испјевао, испјевао се… Из једног, можда и предугог и погрешног стања свијести дефинитивно се изашло. У које какво улазимо, да се наслутити.

Но’, нова реалност је, дакле, ту. Не знам за остале опозиционе гласаче, али ја лично нисам гласао за коалиције са оним који је још зимус био избациван из опозиционе кафане јер „је издајник кога је СДС направио, ни са овом двојицом које је Скоко направио.“ Посебно оним који ће нам сада из Требиња мијењати онога кога је Вукота, коначно успио да политички смакне и пошље у Бања Луку. На томе успјеху рецимо Вукоти треба честититати. Бар нека је једна политичка хијена мање у овом напаћеном мјесту.

Исто тако није да ми није драго што су Мандић и друг му расклимали сопствену социјалистичку кућу, ударац је то Максиму, нек види и он како је то. Тако ће им, ако буде среће, бити и на нивоу републичком на коме су, да се посјетимо оним мућкама у изборној ноћи, цензус и прешли са наших леђа.

Него, из позиције функционисања Општине без већине заиста и ово мало ствари које функционишу дошло би у проблем. И ја то разумијем, и разумијем из те позиције када се каже мора се нешто решавати, па макар и овако. Али је и ту проблем дубљи. У октобру побиједио је наш заједнички кандидат за Начелника док су нас „црвени и приколице“, реално размонтирали за Скупштину. И они су требали да преузму одговорност и направе већину!! Сада испаде да су откочили они који се нису девет мјесеци могли договорити са својима, социјалисти, јер им врховни локални тата није смио ићи до краја. Можда, заправо, Мандић и Вујовић само раде оно што је прије избора договорено? Занимљиво је и о томе промислити. Нажалост, дакле, вишедеценијско заробљавање прије свега „термоелектране“ од СНСД а и Социјалиста ( и осталих ДНС, Демос, Рајко, социјалисти без кандила) условило је да једну по једну породицу, једног по једног човјека, који тражи основно право, запослење у сопственом граду, ломе партијском књижицом и тако „набирикају“ толико гласова у Гацку. Па ево прихватићу да смо ми математички погријешили па и због тога морају с овим храбришама. Али само ако прихватите да ми за математику нарочито трулу, нисмо! И да, ту, у ствари, и почиње наше, бојим се и коначно, вриједносно размимоилажење, јер се борба за општу ствар, плашим се, на крају на интересе само једних сведе.

Мора – не мора, ваља не ваља. Шта је ко добио од позиција и тако даље поглед је из гатачке жабље перспективе. Иначе кога је запало да Гацку бира кадрове добро смо ми и прошли за изабраним решењима. У законодавној власти нпр гласовима и оних чије су дипломе, живот и каријере чисти као сузе ушетале су нам се најмање двије сумњиве дипломе али је ваљда и то одлика стања у коме јесмо…

Има, међутим, овдје још нешто. Што данас из свих топова СНСД није кренуо на ДНС? Што се не буне? Што се не прича о издаји? Ко то Ненаду Нешићу ћути и зашто на коалицију ни мање ни више него са Вукотом? Који су разлози? Је ли могуће да Нешић не контролише пумпаџију и да је и њега превеслао онај који је двије хиљаде двадесете у пјанској на моје уши лупио шаком од сто и рекао „ја сам Вам срушио Милана“? То му, рецимо, ја никад нисам опростио. А, волио би да је тако и да се мачак какав јесте опет измигољио. Али слути, „ а слутити још једино знам“.

Него, да скратимо. Све у реду мора се, али немојте кумим Вас Богом догодине да причате како сви морамо да се сјатимо око Госпавиног унука као кандидата и да математика тако каже. Било би превише. Као што је превише и полтронисања овима у Београду који могу свакога мјесеца да љосну. Куда ћете онда??? Ако ћете тако, онда нека буде као у реплици из „Лепих села“ – одох куме, доста је било. И да се не поздрављамо. И нека Вам други испостављају „листе жеља“, ми нећемо. А, Гацку и Гачанима срећан избор. Заиста се, од срца, надам да ће бити неког напретка иако се овима којима се спустисте, браћо, на уже, тешко да може вјеровати.

Милан Никчевић, повјереник За правду и ред листе Небојше Вукановића Гацко