Какво лицемјерје, јад и чемер.

Урнишеш образовни систем, доведеш полтроне на позиције, политизујеш апсолутно сваку директорску функцију у просвјети и култури и кажеш да је улагање у школе најсигурнија инвестиција.

Намјештени конкурси, јадна управа, маћехински однос сваке инстанце према наставнику и професору, неусклађени планови и програми и као шлаг фамозна изјава да можемо бити најбољи у генерацији, али ако нисмо дио система, нема нас.

Да не причам о томе како министарство, у ком апсолутно нико од руководећих позиција није носио дневник у задњих 15 година и не зна шта то значи, најприје промијени план и програм, а онда да на конкурс писање уџбеника. Кад се напише уџбеник, послије небројено година, онда се опет промијени план и програм и тако све у круг.

У образовање се системски не улаже годинама и позиција просвјетног радника се срозава. Томе у прилог говори што нема довољно кадра и што ће тек да буде проблем са истим. У тим околностима оваква изјава није ништа друго него лицемјерје.

Али нека, није овај заборавни народ, квази интелигенција која ћути и намирује се и сујетни кадар боље ни заслужио.

Професор Лазар Радан