Da je kod nas korupcija dugo vremena razgranata i da je postala stil života pokazuje i tekst „Tamni vilajet pod reflektorima“ objavljen neposredno uoči rata, piše o zloupotrebama i korupciji, autora novinara Blaža Šarovića, po mojim saznanjima oca Nemanje Šarovića, koji sada sa KTV televizijom prati skupove vlasti i snima veoma gledane prenose, priloge i emisije. Pročitajte tekst sa kraja osamdesetih i biće vam jasno da se kod nas ništa ne mijenja decenijama.

TAMNI VILAJET POD REFLEKTORIMA

Gacko je jedna od onih, za Bosnu i Hercegovinu doskora tipičnih sredina, gde je godinama ocena „sve u redu“ bila stalno važeća i jedino moguća, a iole drukčiji pogled na stvarnost izazivao lavinu osuda i represija.

Oktobarsko Zborovanje komunista Rudnika i TE „Gacko“ iako je označilo prekretnicu prema zbivanjima u njihovoj sredini, samo je konstatovalo probleme koji su godinama taloženi i ukazalo na mnoge nezakonite pojave i pljačku društvene imovine, ali, bez konkretizovanja njihovih nosilaca. Mora se reći da su se komunisti najvećeg gatačkog kolektiva odvažili da otvoreno progovore tek posle „trećeg kruga diferencijacije“ koju su obavili organi bezbednosti otkrivanjem niza mahinacija, zloupotreba i pljački teških mnogo milijardi dinara. No, ipak, ono što se moglo čuti na tom skupu mnogo je i za širi prostor od gatačkog.

Račun za obračun

Rudnik i TE je najveći gatački kolektiv preko kojeg se prelama i ogleda sveukupni život komune. Ono što se događa u Termoelektrani događa se u celom Gacku. Međutim, sve što čeka na rasvetljavanje nije se dogodilo samo i isključivo na termoelektrani. Tim je čudnije da je konferencija gatačkih komunista, označena kao prilika za konačnu diferencijaciju i utvrđivanje odgovornosti organa i pojedinaca za dugogodišnje stanje u Gacku, pripremana toliko dugo. Ako je to znak temeljitosti priprema za konačan obračun sa politikom koja je od Gacka više od dve decenije pravila „tamni vilajet“ onda čekanje ima opravdanje. Između ostalih, konačno treba dati odgovor gde su otišla ogromna sredstva prispela kao pomoć posle zemljotresa 1979. godine. Stručne ekipe su izvršile procenu nastale štete, ali je ona poslužila samo za ispostavljanje računa društvu na ime sanacije, a od prispelih sredstava korist su imali samo pojedinci. Društvo je bilo široke ruke i posle vodene stihije koja je Gacko zadesila neku godinu kasnije. Ali i tu obimnu pomoć pojedinci su pretvorili u „ličnu“ samopomoć. Višegodišnji samodoprinos koji je narod plaćao nema javnu evidenciju utroška, baš kao ni sredstva zelenog plana.

Poznato je da je naknada za projektovanje garaža, obične prizide uz stambenu zgradu, plaćena više od projekta za most Krk- kopno, a neostvarena inicijativa za podizanje spomenika Džemalu Bijediću u Gacku koštala je nekoliko desetina ondašnjih miliona. Komunisti TE tvrde da je sada aktuelna neumska afera, sa podelom placeva i kredita, pravi mačji kašalj u odnnosu na pljačke materijala i radne snage za gradnju privatnih vila i vikendica. Šleperi građevinskog materijala zaprimani su vele na gradilištu TE, a istovarani na gradilištima vila u Gacku, Sarajevu, Dubrovniku, Neumu… U Gacku su deljeni mnogi krediti za izgradnju privatnih kuća i dodeljivani stanovi na stanove pojedincima, a istovremeno su stručnjaci napuštali Gacko jer nisu imali gde da stanuju. Odobreni krediti vraćeni su kako se ko setio, a ponekad tek posle pet-šest godina nakon dodele. Na TE godinama nije vođena evidencija inventara vrednog više hiljada milijardi dinara? Kad je, najzad, prošle godine to pokušano, neslaganje je bilo za nekoliko stotina milijardi dinara. I nikom ništa.

Pirovanje uglednika

Dve su godine prošle od prve informacije službe bezbednosti o pljačkama i stanju u kolektivu, ali umesto energičnog rasvetljavanja stanja problem je minimiziran, a informacija označena kao „sirova i nekorisna“. Težilo se zataškavanju. Zašto i u ime čega, odgovor će se, valjda, morati naći. Za takvo stanje su označeni rukovodeći ljudi u Gacku i čelnici iz SOUR Elektroprivrede BiH, a najčešće su pominjani Mato Bajić, kome je TE kupila stan u Sarajevu, Čedo Mijatović, Hamza Oruč, Urfet Fejzagić i drugi. Restoran društvene ishrane služio je za gozbe pojedinih rukovodilaca TE, a moteli „Košuta“ i „Klinje“ za pirovanje uglednika kojima su pri odlasku punjeni gepeci čuvenim gatačkim specijalitetima. Korupcijom pojedinaca u legalnim organima pravljena je politička promocija tvrde radnici u TE. Pojedinci su i pokušavali da ukažu na ono što se u Gacku događa ali su bili prosto satrveni harangom. Prekrivani etiketama političke nepodobnosti, gurani su u ćoškove društvenog življenja. Kad je Tale Talović, na jednom skupu ukazao činjenice i imenovao njihove nosioce, Jerko Bradica, član Predsedništva SK BiH dočekao ga je rečima „ti si Šešelj“, što je značilo njegovu političku sahranu sve do ovih dana. Slično je prošao i Šućrija Kurtović, a Radovan Bjelogrlić je bio isključen iz SK i izbačen sa posla zbog analize koju je kao član Opštinskog komiteta bio zadužen da uradi o stanju u Gacku. Uz znak zahvalnosti za podršku u obračunu sa nepodobnim Bradici je u više navrata organizovan safari po Bjelasnici. Hrvoje Ištuk je i u Sarajevu pominjan i prozivan zbog gozbi u Gacku.

Slušaj, ćuti i zgrabi…

Pod patronatom ovih i drugih sada bivših ali i nekih sadašnjih rukovodilaca Repblike inaugurisana je kadrovska poli tika „čiji je postulat bio slušaj, ćuti i zgrabi što ti je moguće“, govore u TE „Gacko“. I grabilo se nemilice i na razne načine. Preko akontacija za službena putovanja početkom osamdesetih razgrabljeno je više od četiri milijarde dinara. To je vrednost u to vreme više od 400 novih „golfova“. Rešenje za pokriće akontacija nađeno je u fiktivnom obračunu putnih na loga. Na Zboru komunista čula se tvrdnja da je sve što su pomenuli i što je do sada otkriveno samo vrh ledenog brega od onog što se stvarno događalo. A događalo se i to pred očima svih opštinskih i partijskih struktura i kontrolnih organa. Opštinski SUP je neutralizovan kupovinom luksuznog „audija“ koji je, istina, plaćen iz opštinskog budžeta, ali tri godine posle. Za sve ovo vreme politička aktivnost svodila se na bezbrojne jalove sastanke na kojima su donošeni zaključci bez praktične obaveze za bilo koga i formirane mnogobrojne radne grupe, ali bez konkretnih rezultata. Sve što je do sada otkriveno u Gacku otkrili su organi regionalnog ili republičkog SUP. Pojedinci su već pravosnažno osuđeni na višegodišnju robiju, ali se u TE stanje neznatno menjalo. Svi zahtevi iz baze da se smeni Poslovodni odbor TE kao da su zadovoljeni „spuštanjem“ generalnog direktora Nasufa Volodera na stepenik niže smenjivani su samo oni koji su uhapšeni. Strogo kontrolisani kadrovski tok ilustruje i primer kad je uhapšen i osuđen Dževad Memić umesto njega u OK je izabran njegov direktor Enver Kreso Kresovu odgovornost za izvršenu pljačku u službi kojom rukovodi razume se niko nije postavljao.

Zaista je mnogo toga sa čime će se gatački komunisti na sutrašnjoj konferenciji naći oči u oči. Red je ovde reći da u Gacku nacionalni odnosi nikada nisu bili bolji. Ni u jednoj dosadašnjoj raspravi nije se mogla osetiti ni primisao da je nešto tako što je neko Srbin a neko Musliman. Ljudi se dele po znanju, radu i delima, a ne po nacionalnoj pripadnosti. To je jaka pretpostavka za uspešan rad konferencije SK u Gacku, za konačnu diferencijaciju i postavljanja na svoje mesto tokova normalnog života.

Blažo ŠAROVIĆ