Очекивано, пар дана након што сам прекинуо сваку комуникацију и избацио из наше „вајбер“ групе, Милан Савановић напустио је Клуб за правду и ред, незадовољан мојом одлуком да не може бити носилац листе Изборне јединице 3, што би му гарантовало сигуран посланички мандат, а и да нема Игора Црнатка све би било исто јер људи из Бањалуке и Крајине нису жељели да буду на листи ако би он поново био носилац, јер са њима није имао нормалну комуникацију протекло вријеме. За 4 године као народни посланик Савановић није обишао ниједно мјесто у повјереника у регији, није отишао до Милоша Шашића у Челинац, Сузане Рајковић у Мркоњић Град, Богдана Кљајића у Шипово или Драже у Рибник, никог није довео у Бањалуци, посланички мандат му је био узгредни посао, и процијенио сам, као и сви остали у Бањалуци и Крајини, да не треба бити носилац листе, а он је незадовољан што му нисам осигурао сигуран други мандат, који ничим није заслужио, одлучио да нас напусти и пљува у тањир из кога је ручао 4 године, људе са којима је био.

Проблеми су настали још 2024. године, приликом креирања Листи за локалне изборе, када сам Мињи, као и осталим повјереницима широм Српске, дао потпуну слободу да саставе листу, која је по мом мишљењу била лоша у Бањлауци, имала свега 15 људи од могућих 35 кандидата на листи, и на крају је био лош резултат, за који је он као носиалц одговоран јер се без мене и доласка у Бањалуку није организовала ниједна трибина и догађај, склонио је са листе неке људе, што сам му одмах замјерио, па сам после локалних избора именовао Сузану Рајковић као повјерника Изборне јединице 3, а одборника Игора Мандића у Бањалуци, да би се покренуле активност јер Савановић, иако посланик, није био заинтересован и за четири године мандата није ангажовао ниједног новог човјека, а обећабао је да има сјајну екипу у Бањалуци и да ћемо имати најмање 3 одборника у Скупштини града Бањалука на Локалним изборима 2024. године

У Бањлауци смо изнајмили и опремили просторије, прво у Металу, потом у центру Бањалуке, које сам лично окречио и средио пред локалне изборе, али је посланик слабо у њих свраћао, а изнајмљивање је коштало 10 000 марака годишње. Добио је све, ништа више нисмо имали у Требињу у односу на Бањалуку, Бијељини или Источно Сарајево, гдје немамо ни посланика ни одборника а имамо јаке екипе и Листу јер људи раде, а не спавају 4 године и прекидају односе са свима чекајући нови мандат. Чим је Савановић напустио прије 10 дана листу интензивиране су активности а вријеме је мајсторско решето, и раније сам говорио да не могу гарантовати за људе ван Херцеговине, које сам упознао буквално пар дана прије предаје листи.

Што се тиче финансија, које највише интересују Савановића, све што је у Клубу остало средстава, након што се плати гориво за службено возило и трошкови за ресторану, на крају године равно смо подијелили на равне части међу посланицима. Савановић је недавно добио 2800 марака картицу горива, а за 10 мјесеци, док нисмо имали било какве финансије, ниједну марку није дао Савановић, нити било ко други, да би се финансирале активности Листе, просторије, трошкови… Сви наши  Финансијски извјештаји су јавни и доступни на страници ЦИК БИХ, као и других институција, недавно је била ревизија, која је имала само замјерку да неуобичајено много новаца трошимо за стипендије и хуманитарне активности. Код нас нема, као у другим странкама, да функционери, одборници и посланици плаћају странци функционерски додатак, одвајају 10 или 20% прихода као „донацију“ за странку која им је дала мандат, а све трошкове кампање, свима једнако у свим изборним јединицама, финансирају се са рачуна Листе за правду и ред од прихода које добијемо из буџета као парламентарна странка, а 2025. године укупно смо имали 215 000 марака прихода.

Од почетка нисам тражио нити дозвољавао да било ко финансира активности, рад и кампање Листе за правду и ред, осим блиских сардника који симболичним износима помогну активности у изборним годинама, управо због оваквих ствари да неко, чији је допринос раван нули и који нису у стању да за општу ствар пређу годишње 100 километара нити обиђу пар људи, док сам сваке седмице бар 5 дана на путу и пређем хиљаде километара, а дао сам им горива да могу обићи земаљску куглу, не би себи дао много тога за право.

Готово сви носиоци листа широм Републике Српске биће нови на Листи за правду и ред, јер треба дати прилику свима а они који су освојили мандат, попут Миње Савановића, имају огромну предност у односу на остале и требали би бити задовољни било којим бројем на листи, ушао сам у Народну скупштину Републике Српске 2018. године као последњи са листе а и сада највише ризикујем, јер су много веће шансе кандидатима у Бањалуци да буду посланици него да прођем сам против свих у Предсједништво БиХ, па сам ризиковао и одрекао се сигурног посланичког мандата, да би други имали прилику.

Савановићу сам дао све, и морао је бити захвалан што сам му дао да буде посланик, за 4 године има скоро 200 000 марака прихода, постане познат и има живот из снова, а не пљувати по људима са којима је до јуче сједио, долазио кући, и који смо га држали као мало воде на длану. Листа за правду и ред је мој животни пројекат, у њу сам уложио све, огроман новац, вријеме, труд,  сваки дан радим, пишем и борим се, имам највећу одговорност и не могу дозволити било коме да се поиграва, и ко мене не поштује и правила не можемо имати сарадњу. Кога нема без њега се може, до сада смо често мијењали одговорне људе, ноиоце и повјеренике, као у сваком тиму, од Новог Града, Бијељине, Бањалуке до Источног Сарајева,  дало је резултат, и вјерујем да ће и овај пут бити тако.

Детаљнији осврт у видео прилогу….

Небојша Вукановић