Смогао сам снаге да одгледам некако дуго гостовање Милорада Додика у Јутарњем програму РТРС-а, гдје није хио гост већ прави домаћин, тако се и понашао, а први утисак на мене није оставио он, понављао је ствари које смо до сада сви чули 100 пута, већ његова јефтина слуга Рајнат Мајсторовић, који је играо улогу некаквог покушаја водитеља, без имало људског ако не професионалног достојанства.

Рајнат се понашао тако снисходљиво, додворавао се и улизивао преко сваке мјере, да је поред његове огавности било много љепше слушати Додика, који се, ако ништа друго, понаша природно, има емоцију и неки став, иако је болестан и погрешан, није бескичмењак без боје мириса и укуса. Да је Додик стварни газда видјело се и по помјерању сатнице Јутарњег дневника са 9 на 9:15, јер је у налетима бијеса имао још да каже ствари које је планирао а није успио у сат времена.

Додик је бијесан, фрустриран, забринут, уплашен, огорчен, а своје стање и емоције не може да сакрије. Ипак његово стање у коме се налази никако га не оправдава, његов језик мржње и поруке које шаље у јавни простор. Драго ми је да сам му и даље ноћна мора, да ме упорно спомиње, током цијеле емисије у више наврата, јер показује какав му је проблем Листа за правду и ред, рушимо му концерт „српског јединства“ и планове, и да смо енигма за коју нема никакво рјешење јер не може да нас купи, уплаши и уцијени. Његова исламофобија, мржња према муслиманима широм свијета је смишљена, жели реакције и још веће тензије, али је невјероватно да је изјавио како су у усташама на нашим просторима били Бошњаци, много више од Хрвата, што је нетачно али и дрско, вријеђа Србе и жртве геноцида, покушава да се додатно додвори Загребу умањујући улогу Хрвата у геноциду нас Србима у НДХ. Расизам и неке срамне изјаве су за сваку осуду јер Србима и Републици Српској праве велику штету.

Додик је признао да су тачне информације о његовом путу у Црну Гору и састанку да Гренелом, те одласку Жељке Цвијановић у Шпанију, које сам најавио, а приче како је наредио да се замијене избуцане српске тробојке на уласку у Републику Српску, говоре о његовом крајњем поимању шта је то патриотизам. Успио је и нама Херцеговцима да се наруга поново у лице, покаже да је стварни газда Српске, директор Путева и свих других јавних предузећа, јер се од његове хацијенде у Лакташима до Бањалуке гради нови пут, а нама традиционално остаје шипак и вожња руским рулетом дотрајалим путевима, али тако нам и треба кад је већина полтрона који продају будућност своје дјеце за пар обећања и кесу макарона.

Детаљнији осврт на његово гостовање у видео прилогу….

Небојша Вукановић