Босна и Херцеговина по други пут се пласирала на Свјетско првенство у фудбалу, после Бразила 2014. године, савладавши заслужено Италију након пенала и продужетака, што је велики успјех, прије свега за селектора Барбареза, који је тек недавно преузео кормило, али и животна награда за, по мени вјероватно најбољег репрезентативца БиХ, Едина Џеку, који је као капитен у 41-ој години предводио екипу, дао кључни погодак главом против Велса, вечерас трчао и борио се 120 минута и добио заслужену награду као круну своје каријере.

По мени Алајбеговић је био најбољи играч и вечерас, као и против Велса, а кључ успјеха је у великој борбености и изгарању на терену, играли су пожртвовано и срцем, и то је дало резултат. Раније је БиХ у квалификацијаја испадала од Украјине, иако су водили до пред крај утакмице, потом је ове године била шанса у Бечу да се директно пласира на Мундијал, водили су у Аустрији такође до финиша, па је било и праведно да их сад прати и мало среће на пенале, који су увијек лутрија.

Од јуна мјесеца у Америци Босна и Херцеговина ће играти са Катаром, Канадом и Швајцарском, што је повољна група и распоред, а меч у Зеници, између осталих, пратио је Новак Ђоковић, најбољи српски и свјетски тенисер свих времена, који је дошао да подржи „Змајеве“, дочекан овацијама и аплаузом, и добио срећу фудбалерима.

Честитке фудбалерима Босне и Херцеговине, на које би требали да се угледају, како се бори, трчи и гине за своју земљу, фусбалери, посебно и кошаркаши Србије, који у последње вријеме масовно чак одбијају позив селектора Душана Алимпијевића и не желе да дођу и играју за своју репрезентацију, што је велика увреда и за државу и за спорт.

Небојша Вукановић