Спасовдан, крсна слава града Бањалука, била је права прилика да се на једном мјесту поново окупе другари и браћа по власти, Драшко Станивуковић, Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Ненад Стевандић и Љубо Нинковић, предсједник Скупштине града Бањалука. Фотографије и видео снимци, како Додик и Драшко скупа ломе крсни хљеб са владиком Јефремом, најбоље показују међусобну блискост и сарадњу.

Ипак, и једни и други покушавају сакрити блискост, међусобне везе и сарадњу, до октобра док не прођу избори, па тако на страницама Милорада Додика и Драшка Станивуковића нема заједничких фотографија, једни друге исјецају са фотографија, а циљ је избјећи негативне реакције и коментаре својих пратилаца, како би се манипулисало јавности.

Јесте нормално да сви дођу на славу града, не само политичари већ и грађани, да је код нас нормално и уравнотежено друштво, не би требало бити подјела, сви смо пред олтаром исти, али када се зна позадина и како ствари функционишу онда је занимљиво пратити говор тијела, блискост и сарадњу власти, републичке и локалне, која све више сраста у један организам.

Режим константно покушава да наметне у први план контролисану опозицију, дају им медијски простор, играју игрице и међусобно се нападају па после се сједине и избаце неког новог, од Обрена Петровића, Јеринића, Огњена Тадића, Бојића, Стевандића, Љуба Нинковића до Станивуковића прича је иста, и управо захваљујући овој појави, такозваним „папцима“, режим опстаје пуних 20 година.

Небојша Вукановић