Иако би због прошлости државе из које долази требао имати посебну осјетљивост и први реаговати на нацистичке и шовинистичке испаде, Кристијан Шмит гласно ћути и не жели да осудио срамно понашање Драгана Човића и ХДЗ БИХ, организовање концерта Марка Перковића Томпсона у Широком Бријегу, величање усташког покрета и фашизма, нацистичке поздраве и да се огради од стварног организатора, свог пријатеља Драгана Човића, који је данас у свом Кабинету у Мостару угостио Томпсона, што је провокација и увреда за Србе, Јевреје и Роме. Шмит тако поново показује да је прохрватски и прохадезеовски високи представник за Хрвате у БиХ, да је достојан ордена Анте Старчевића који је добио од Хрватске да своје заслуге и да наставља некоректно антисрпско али и анрибошњачко понашање.

После стотина прозивки у медијима зашто упорно и гласно ћути, и на концерт Томпсона, и усташке испаде крајње деснице у Хрватској, пјевање ода Павелићу и јавне пријетње Пуповцу од стране посланика већине окупљене око ХДЗ-а пријатеља Андреја Пленковића у Сабору Хрватске, нападе на држављане Републике Српске и навијаче Звезде у Тузли, од стране држављана Хрватске, под притиском се благо у медијима обратио Милорад Додик, али се није обрушио на побратима Драгана Човића како заслужује нити најавио контрамјере, да ће раскинути стратешко партнерство са ХДЗ БИХ, већ покушава да се дозирано огласи како би пилатовски опрао руке и сакрио трагове.

У наставку погледајте Саопштење Миодрага Додика које преносим у цјелости да његове званичне странице, а занимљиво да се огласио након што сам га јавно прозвао да ћути, не смије да се огласи и замјери Загребу, да тако прећутно подржава проусташко антисрпско понашање стратешког свог партнера Драгана Човића. Треба се само запитати како би Додик и његови медији реаговали да се неко од бошњачких лидера, Бакир Изетбеговић или Дино Конаковић, састао са неким бошњачким пандамом Томспона, који слави геноцид са Србима, каква би се лавина подигла али против Човића и Пленковића не смије, већ само благо, да се покушају опрати руке и сакрити трагови издаје од српског народа.

Сликање Драгана Човића са Томсоном није безазлен естрадни тренутак, него наставак опасне рехабилитације усташтва и покушај да се та идеологија пресвуче у тобожње „европске вриједности“.

Томсон је оличење неоусташтва, промотер политика под којима је убијено 800.000 Срба у НДХ, од тога пола милиона у Јасеновцу, и свака његова појава код нас Срба изазива узнемиреност и одбијање.

Ако су европске вриједности релативизација нацистичких и усташких злочина, онда је ријеч о политичкој и историјској содоми и гомори с којом Република Српска ништа не жели да има.

Многе земље ЕУ забраниле су Томсонове концерте, а и наступи у држави из које долази, уносе страх међу оне малобројне Србе који су у њој остали.

Његов наступ у БиХ само је додатно подигао тензије, продубио подjеле и неразумијевање.

Свако ко се фотографише, пјева или одлази на концерте усташких апологета, вријеђа жртве Другог свјетског рата – прије свега српски и јеврејски народ, који су били међу највећим страдалницима у злочиначкој НДХ.

Релативизовање злочина и промоција усташтва није само историјски ревизионизам, већ акт отвореног непријатељства према Републици Српској, чије је постојање нераскидиво везано за антифашистичку борбу и сјећање на невине жртве.

Ако је могуће промовисати усташтво под европском заставом или уз европско ћутање, онда Република Српска има пуно право да своју самосталност гради и на јасном одбијању да буде дио таквог друштва и таквих вриједности.

Милорад Додик