Да смо срећно и уређено друштво јутрос би хиљаде људи тражило оставке пред Скупштином а Додик био ухапшен због јавног признања корупције

Након великог националног понижења, бруталног гажења одлука Народне скупштине Републике Српске и других институција, одласка Милорада Додика, Радована Вишковића и Ненада Стевандића у Суд БиХ, понизно пузање пред судијама и тужиоцима које до јуче нису признавали, било је за очекивати да хиљаде слободних грађана дође испред Народне скупштине, Владе и Палате Републике, тражи од бесрамника, трговаца и издајника да поднесу оставке јер не само да крше законе већ и национални понос и достојанство, својим нечасним понашањем вријеђају јавни морал. Нажалост ми смо поробљени, разбјени и заробљени, партијски упљувци су ушли у сваку пору друштва, влада велика апатија и због тога све, па и велике издаје, предаје и нагодбе на штету свих нас нажалост пролази некажњено и без отпора.

Такође је невјероватно да судије и тужиоци нису реаговали након што је Узурпатор Милорад Додик синоћ јавно признао да је имао шифре и да је подмитио судијз Сену Узуновић. Очито је да је нешто покушао, да је фрустриран што му неке ствари нису прошле за руком, народног новца да све подмити има у изобиљу, мисли да све може да купи и уцијени, али ипак не вјерујем да је истина што говори, јер сваку коју проговори лаже.

Упркос томе и због само покушаја корупције и јавног признања кривичних дјела, која је иначе склон, јутрос је требао бити лишен слободе у саслушан, то би се догодило у свакој иоле уређеној демократској држави, а не допустити му да се шепури и показује да је правна држава умрла, да постоје једнакији и да он не одговара пред законом као остали грађани и може нркажњено радити шта хоће.

Синоћ сам дошао из Требиња у Бањалуку и извршио изненадни упад као хајдук у Народну скупштину Републике Српске током гласања како би питао Стевандића како се провео у Сарајеву, јел му пријало, а њихово ћутање, изнанеђење и бјежаније показује ко су, јер ко је на страни правде о истине не узмиче. Циљ је да борбеношћу покушам личним примјером разбити апатију и покушати продрмати људе да се тргну и супроставе свеопштој пропасти, јер ако сви будемо нијеми посматрачи и чекамо да се неко други за нас избори друштво ће се урушити до темеља.